Писанија уз коју се роне радоснице, писанија која буди. Никад писана писанија је из дубина душе стигла, што би народ рек’о из дупета у главу без вешања натрашке. Е сБогтога је ово писанија за паметне незналице, где им је све казано шта је било, јесте, биће, Биће, те мислећи чиме немају морати не могу.
Није за млађе од 18+ осим ако нису научили да сричу слова, онда Да, чак шта више врло пожељно је да чим почну да сричу, тутнете им ову књигу уруке кад нико не гледа да им се нађе, требаће им ак’ се обру међ Србљем пре нег’ се сложе и ову писанију пре њих изуче наумом да појме.

Прва страна: Будало неписмена уматричена! Ово мој кум, брат и пријатљ зове комплимент кад му ја то рекнем ил’га тако ословим, зашто? Зато што је мудар и питам га зашто истину назива комплиментом а он каже зато што се ретко чује! Има ту нешто, јер комплементарна истина је прекрајањем саткала комплимент а комплимент, може бити само ако је истинит. Проблем настане код људи не разумевши па мисле да је комплимент упућен оном ко га чује, јок бре, комплимент је самозадовољство спознаје увида и поимања тог изговореног у обраћању које: ко год да чује о’ма помисли аха то о мени, будала неписмена уматричена. Да не знам зашто сам вам ово баш сад реко, ваља се, има нешто, то каже та моја мудра и премудра, добра и предобра, мила и премила Душа моја лепа која је мој идеал човечности, људскости и разумевања у овоземаљском свепостојању, Хвала ти до неба драга моја Праља, хвала ти за све непобрајајуће, хвала ти за све неизговарајуће, хвала ти за то што си имала снаге да опстанеш човеком међ’ ‘вол’ким људима. Толко, после ћу се осталима захваљивати нек се стрпе

Есеј

Кљига прва незаветна, није за млађе од 18 година и кошта кол’ко ти није много, вратићеш се да доплатиш а и који ће ми мој. Колко год даш заувар је сам’ да није Џаба јер кад прочиташ и појмиш увидећеш да ниси имао шта да даш па ћеш се осећати дужним а дужност ствара захвалност јер ако сам дужан то значи да смо нешто разменили па ти блажено усрећен те гледаш дал шта тамо треба да се помогне, Да ЈестеЈасамЈесам а ти помажи ко ти помоћ затражи на мој рачун, платићу ти ја кад год иком помогнеш.

Перу ложача сам упознао кад је напунио 58 година баш други дан Светог Архангела Михаила међ људима познатијег к*о Аранђеловдан, у месецу Грудену 2022 године. Угледах га поспаног ко да се из сна буди, јесте тек проглед’о и рече: ЈестеЈасамЈесам. Ни сам себе не разуме ал ће све појмити другог дана 7230 године господње.
Глед’о својим очима, вид’о, чуо својим ушима, увид’о, осетио, органолептички што ‘но казли појмио, обистињавање спознаје самозадовољства Пере Ложача кад разгрну и разазнаде Мисао која је већ свуда била на путу докучивања недокучивог, дохватајући недостиж у јуче које је било сутра док пролази кроз сећања недосањаног у свитање безвременог дана.

Да, Јесте било и Биће.

Прича се да анегдота о Пери Ложачу датира још из времена Понтија Пилата кад су понеки то још памтили времена Мојсија. Кажу да је Мојсије тада питао Перу Ложача: “Ко је то поред тебе”?
Новија верзија о Пери Ложачу по народски гласи ‘вако:
Радио Перо као ложач у погону у једној фирми и свима због тога био познат као Перо Ложач.
- Једног дана дође Америчка делегација код директора. Директор се обрадовао, мисли дошли Амери да њега виде, кад оно Амери траже да виде Перу Ложача.
Зовне директор Перу и он и Амери се испоздрављају као да се сто година нису видили.
-Сљедећи пут дође Њемачка делегација, и опет се директор обрадовао да су ови дошли њега да виде а они исто траже Перу Ложача. И опет се Перо запије са њима ко мајка.
-Опет исто тако дође Јапанска делегација и све се исто деси као и прије.
-Послије тога зовне директор Перу и пита га како то да њега сви знају, Перо му одговара да је он најпознатији човјек на свијету. Тако се њих двојица кладе у 5000€ да ће Перо да иде у Ватикан и да се рукује са Папом. Оду они у Ватикан и Перо каже директору, чекај ти овде а ја цу изаћи на тераси загрљен са Папом, а директор му и даље невјерује.
-Послије пар минута изађе Перо са Папом на терасу и тако ти њих двојица машу народу. Погледа Перо доле и види директора како прича са неким човјеком, оде човјек а директор падне у несвијест. Стрчи Перо доле и каже директору да му неће узети оних пет хиљада за које су се кладили само да овај буде у реду.
- Директор му одговара
” Е мој Перо није мени до пет хиљада, него када ме онај човјек упита које оно у бјелој капици поред Пере Ложача
Preuyeto sa: http://www.vicevi-dana.com/vicevi-Pero-Lozac/2013092538

Било како било, моје прихватање Пере Ложача је ишло некако како да кажем ко Божијом Вољом.
Интересантан ми је био, морам да признам и некако сам му се осећао непознавајуће блиским, сав онако погубљен гледајући бриљантност у празном. Ни дашак ветра да оголи стид, ни трачак сунца да укаже пут, нит дамар један нит осећај жив. Пера Ложач незнаде за недостиж јер ко има недостиж, не докучује недокучиво а Пера је докучио недокучиво Перицом вођен.
Тешко је било допрети до душе Пере Ложача јер се Пера Ложач родио без Душе. Пера је био тело без Душе 58 година 4 дана и нешто поситнине.
Прича се да је у нека давна и биће заборављена времена Пера кад год је био дете био добро дете, тако кажу. Сећају се да је још од кад је проговорио казиво:

Перица Гладан, Перица жедан, Перица дај Воде, Перица хоће игра, Перица неће спава… буа, шмрц, хахаха аха ха
Играла су се деца са Перицом, дечије играрије невине причарије, интересантно да је Перица имао само једну једину жељу у свом животу, да достојно буде изабран да досегне нешто таман тако, нешто неодређено, Перици је свеједно било шта ће то бити само да буде једино икад творено, Перица је желео да кад порасте има моћ да буде како је казано, да он постане слободан, да има моћ да кад треба рећи НЕ има ту моћ да каже НЕ.

И тако бива: ко куца отвори му се, ко иште да му се, ко преиспита увиди свја

Недоумица о “таман”
Људи не воле пуно, људи не воле много и не воле мало, људи воле таман. А шта и кол’ко је таман, Таман је однекуд јер откуд је таман ако је ниоткуда, значи таман је сигурно од некуд. Сад већ мало више разумемо, разгрнули смо и спознајемо каже Пера да је и правда таман, кад је по правди то је свима таман. Увидом да је Таман, правда однекуд дај да видимо од куд и где је?
Дал је таман тамо где је таман пуно ил је таман тамо где је таман мало?
Које је таманије?
Гледа Пера Ложач у мене и пита ме: “ Јел’ ми таман ова недоумица о таман Тако, како ми стоји?
Ту настане пометња каже Пера, кад је таман=таман, шта је тек таман тако таман?
Е то је каже: Да, ЈесамЈасамЈесте таман тако се обистињује.

Ова прича о Пери Ложачу почиње много касније од нашег првог сагледавања, ова прича почиње 40 дана пре него што ће Пера Ложач изаћи из Матрикса кидајући све везе са својим Умом Антисвести. Ова прича почиње сад одлуком да будем слободан, да могу све што хоћу јер хоћу то што могу а кад већ могу све што хоћу онда хоћу све што могу. Парадоксалност манифестације у обистињењу је саткана у моћи Ума свести.

Разлика у дал је таман мало у моћи ума свести ил је таман мало у уму антисвести?
Јер ако сутра буде да је било таман много у уму антисвести онда ће јуче одјекнути у Уму свести као недовољно да б’ било таман.
Застадох, погледах видим сви гледају у мене, видећи све њих схватам да они сви гледају у мене и тад увидех да они мене не разумеју, ево ни ти ме не разумеш! Јел’ да да ме не разумеш? Шта нисам добро видео, док си ти, Бог зна у шта гледао и Бог зна о чему у том трену мислио и још шта си све осећао па то треба утврдити дај је било на таман тако у Уму свести или таман недовољно у Уму Анти свести. Аха, сад се преиспитујеш шта је анти свест, каш’ ће ти Пера:

није несвест Анти свест, несвест је недостатак разума исто ко и мрак.
Анти свест је пут на који можете са Пером само на своју одговорност, није за млађе од 18 година, није за труднице, не читати у менопаузи, Дојиљама је препоручљиво уз таман, кол’ко је таман тако довољно и да се посебно обрати пажња на интерпункцију и дикцију, да се чита наглас у себи и све што си помислио да подвлачиш прочитај још дваред! Јер ништа није џабе!
Ето, каже то ти је то. Упитах га шта је то - то?
А Пера Ложач каже па то. Климнух главом к’о да разумех и замислих се!
Боже драги каква неразумљива будала. Касније ће се испоставити да је Пера Ложач знао да је ‘луп много пре него што сам ја помислио да је Будала и није он будала, он је само глуп а Будала не може да буде глупа, не каже се џабе “немој да ме правиш на будалу” к’о што је отац Пере Ложача имао обичај да каже. Јер како он каже проблем настаје спознајом своје глупости у окружењу других који ти не верују. Замисли каже Пера Ложач мој шок кад сам увидео да сам кретен а нико не увиђа? Тол’ки труд да све могуће лудорије оправим, глупости изглупираам, кретенски искретенишем и џаба, ево и ти читаш ову моју писанију!
Како је могуће да паметни не примећују глупог човека пита се Пера. Јер каже као најглупљи међ’ глупим покушаде да нађе бар осредње паметног да га пита за своју глупост. Међутим ови остали скочише па веле: “не питај њега ништа он је глуп”! Да питам другог они опет скочише, не њега и он је глуп. Упорно покучшавах да их ураазумим увидом у моју глупост, јок. Не може човек да докаже да је глуп па то ти је то. Може да се прави луд можда ал’ дал’ глуп може да се прави луд или само паметан може да се прави луд и онај што је већ проглашен лудаком ал за глупост нема казне ни затвора а глупи направе већи кијамет од лудих, што глуп може да засере то сто лудака не може да помисли. Да ЈесамЈасамЈесте тако су ме учили стари самоуки учитељи којима сам Дао.

Парадокс Глупости је Перица увидео у првом разреду најосновније школе у коју иако је коштала џаба није била баш џаба јер кад је једном приликом учитељица да би им указала да су сви добри, исто вредни и паметни запитала:
Има ли неко међу вама ко сматра да је глуп? Ако неко сматра да је глуп нек устане! Сви чуташе, једино Перица устаде а кад га учитељица запита зашто си Перице ти устао па ти си један од најумнијих ђака првака који ништа не зна?
Он одговори: “ не сматрам да сам глуп Учитељице, жао ми је да само ви стојите те сам из сажаљења устао!

Да и оно малопре да не заборавим: ко разуме схвати, ал’ разуме различито то схваћено, разумеш? Разумеш како ти одговара односно, разумеш како ти таман тако одговара како ти одговара сматрајући да си увид’о истину к’о себе. Јес мало Морген а моћ бити и даш и ти куме ал’ сутра.
Е то је већ Моћ, ко има моћ да може све што хоће а хоће све што може и уз то

хоћеш таман тако како теби сад одговара онда си неразумен онда си глуп исто к’о и ја јер и ја исто тако, стварно не разумем. Неразумно површан и глуп бејах..
Да Благо мени и Божијој мисли у мени.

Кад је био мали, Пера Ложач, није био Пера Ложач, био је Перица. Кажу ови који се сећају малог Перице да је Перица био ретко добро дете сваки пут кад је био дете.
Перица је све док не пошавши у школи причао о себи као Перици и тек кад је пошао у школу приметио је да су сви око њега Ја, Перица није желео да буде то Ја, Перица је желео своје име да изговори тек кад постане достојан да изговори име које једино достојан тога имена изговорити може али га не изговара залуд. Кад год би Перицу питали шта ће бити кад порасте, он би рекао “ Биће, Ја”

јЕсАмјАсАмјЕстЕ

Таман проблем који је имао Пера Ложач својих првих 58 година и један дан је његов Его. Разгрт’о је Пера не могу да кажем, покушавао да размисли без разгртања, без мисли, покушавао да схвати без осећаја, покушавао да појми без интелекта свети, без осећаја за љубав јер није знао шта је љубав. Љубав је за Перу било нешто узвишено нешто тешко и малобројнима доступно, нешто апстрактно безусловно, нешто што кошта ишта а вреди, нешто за шта вреди живети али није познавао тај осећај а док га не спознаш не можеш да га пружиш, врзино коло каже Пера. Елем Его Пере Ложача је правио проблем Пери јер није знао ко је Его а ко Пера Ложач? Недоумица па то ти је! Јер ко је сад Пера ложач а ко хоће да буде ја кад порасте и још штошта докучи у недокучивом у трену кад се мисао која је већ свуда била врати поново у јуче где је била сутра те одлучи шта и кол’ко је таман тако буде кад буде време.
И тако, пошто Пера није могао да буде то што је желео да буде а знао је да може да буде све што жели да буде ако не жели да буде све, онда жели да буде само једно а само једно ће постати кад мисао која је већ свуда била у трагању за докучивим у беспућима недокучивог на свом привременом коначишту између оног што ће бити јуче и овог што је било сутра. Да, јЕстЕјЕсАмјАсАм тако су казивали стари учитељи које је учио самоуки. И Пера Ложач је био самоук, нико га није учио јер је Перица увек питао док је јеш само крес’о не бил’ опра’ио варницу те од варнице, ватру те од ватре овај пожар што међ нама наста, који се шири и никак’ га уставит не мош због ватре јер’јесте, јел’јесте и била јесте варница мала сићушна таман тако велика да плане ватра и нагна Лептира на лет. Многи су покушавали да одгонетну да ли Пера има проблем са Егом или Перин его има проблем са Пером. Силни стручњаци нису могли да се сложе ко је Пера Ложач а ко Его.
Схвативши да још није порастао и докучио недокучиво у свом непојавном постојању те још увек није оно што жели да буде знајући да ће постати, иако

истовремено не желећи да буде свој Его, Пера помисли да је одлучио да
постане прво следеће што му падне на памет и тако креће ова прича о нестанку Пере Ложача.
Перица је живео књиге, Перица је живео сваки главни лик стрипова које је читао, Перица је одлучио да буде све што жели и препустио онима који користе име јединог достојног да изговори своје име, да се називају како желе а он, Перица се обистињавао у лику Распућина, обистињавао у лику Господина К из романа Процес Франц Кафке, обистињавао у Луну, краљу поноћи, обистињавао
у Алан Форду, у Калимеру и тад је и он постајао они, слично оном које су и други који нису они, користили глумећи себе. Да јЕсАмјАсАмјЕстЕ таман тако је било. Постао је један од многих који гледају а не виде, слушају а не чују, осећају али не уживају у блаженству живота.
58 година и један дан је Пера Ложач био глумац који одбија главну улогу себе у филму званом живот који је сам режирао по сценарију који је сам написао, изабрао костимографију, осветљење, скупио екипу, испунио све услове ал’ му не да Его јер Его неће да Пера буде Ложач, Его хоће да пера буде Распућин и Лун и алан Форд и Брус Ли и Траволта и Шон Конери и доктор и инжењер ако треба и шта год ико хоће само неће да Пера постане јЕсАмјАсАмјЕстЕ иако је то једина Перина жеља била јесте и биће да постане достојан назвати себе именом који само достојни свога имена достојно казати могу ал’ ретко казују.
Међ’тим то вуче корене из раног Перициног детињства јер су ту разни саветници имали шта да кажу мислило се заблудом.
Мама је хтела да Перица буде успешан и познат да би могла њиме да се поноси, Отац је хтео да Перица буде инжењер да не би радио тако тешко и напорно као он, Баба је хтела да Перица буде Доктор да је лечи, Тетка је хтела да Перица постане то што она није досањала и тако су се ређали саветници у Перициној младости кад су му сви, давали савет да постане то што они нису али, Перица је желео да постане то што нико никад постао није.
Перица је једино желео да одлучује да може кад хоће да каже не и да има моћ да кад неће, неће и немош’ му ништа ето то је Перица једино желео а знао је да то једино може онај који је једини достојан да изговара своје име али га ‘залуд не испушта из груди. Да јЕсАмјАсАмјЕстЕ таман тако је било.
Перица је схватио да кад порасте и досегне недокучиво у недокучивом у трену кад мисао која већ свуда била застане само на трен у сад које ће бити јуче запамћено у заборављеним сећањима на никад доживљене радости блаженства, мира и спокоја.
Да таман тако су га у сну учили стари учитељи које је учио самоуки.
Живео је Пера ложач у неразуму неиздржа 58 година и један дан еј, није мало и све се у ковитлацу салило у обистин. Обистини се истина као обистин себе, Обистини се свест у себи, обистини се љубав а та прича овако почиње.
Било је то на млад месец кад је таман тако схватио да је ђаво однео шалу, да је време јер кад ће ако не сад и у том сад је све почело да се обистињава.

Један од сведока Перине трансцендетације био је Миле. Миле је увек био ту да Пери помогне и покаже врата кроз која Пера може а не мора да провири, иза једних од тих врата крило се благо, Књига о путу која по први пут у свом постојању успокоји Перу и даде му пут:

КЊИГА О ПУТУ

ДАО КОЈИ СЕ МОЖЕ ИЗРАЗИТИ НИЈЕ ВЕЧНИ ДАО.
ИМЕ КОЈЕ СЕ МОЖЕ НАДЕНУТИ НИЈЕ ВЕЧНО ИМЕ.
ПОЧЕТАК НЕБА И ЗЕМЉЕ НАЗИВА СЕ НЕПОСТОЈАЊЕ.
ПОСТОЈАЊЕ ЈЕ МАЈКА СВИХ БИЋА.
СТОГА, ТЕЖЊА КА НЕПОСТОЈАЊУ
ВОДИ ВИЂЕЊУ ЧУДЕСНЕ СУШТИНЕ,
А СТРЕМЉЕЊЕ КА ПОСТОЈАЊУ
ВОДИ ВИЂЕЊУ ПРОСТОРНИХ МЕЂА.
И ПРВО И ДРУГО СУ ОД ИСКОНИ ЈЕДНО,
А РАЗЛИКУЈУ СЕ ЈЕДИНО ПО НАЗИВУ.
ЊИХОВО ЈЕДИНСТВО НАЗВАНО ЈЕ ТАЈНОМ.
ЈОШ ДУБЉА ТАЈНА ТАЈНЕ,
ЈЕСТЕ КАПИЈА КРОЗ КОЈУ ДОПИРУ СВА ЧУДА.

НЕКА СЕ И САВ СВЕТ УСХИТИ ЛЕПОТОМ ЛЕПОГ,
РУЖНОЋУ РУЖНОГ УМАЊИТИ НЕЋЕ.
СВЕ И ДА СЕ ЧИТАВ СВЕТ ОКРЕНЕ ДОБРОМ,
РЂАВОМ НЕЋЕ САГЛЕДАТИ КРАЈА.
ЈЕР, ПОСТОЈАЊЕ И НЕПОСТОЈАЊЕ
РАЂАЈУ ЈЕДНО ДРУГО.
ТЕШКО СЕ И ЛАГАНО УПОТПУЊУЈУ.
ДУГАЧКО И КРАТКО ОБЛИКУЈУ ЈЕДНО ДРУГО.
ВИСОКО И ДУБОКО СМЕЊУЈУ СЕ.
ПРЕ И ПОСЛЕ СЕ НАДОВЕЗУЈУ.
ТАКАВ ЈЕ И УЗВИШЕНИ ЧОВЕК.
ОН ЈЕ ДЕЛОТВОРАН А НЕ ДЕЛА.
ОН ПОДУЧАВА А НЕ ПРИЧА.
ОН СЕ НЕ ОПИРЕ СВИМ БИЋИМА У НАСТАЈАЊУ.
ОН СТВАРА А ИПАК НЕ НАМИЧЕ.
ОН ДЕЛА А НЕ ВЕЗУЈЕ СЕ.
КАДА ЈЕ ДЕЛО ОКОНЧАНО ВИШЕ СЕ ЊИМЕ НЕ БАВИ.
ЗБОГ ТОГА ОСТАЈЕ УВЕК У ЦЕНТРУ ЗБИВАЊА.

КАДА СЕ НИКО НЕ РАЗМЕЋЕ СВОЈИМ УМЕЋЕМ
НЕМА НИ РАЗЛОГА ЗА РАСПРЕ МЕЂУ ЉУДИМА.
КАДА ЈЕ БЛАГО ДАЛЕКО ОД ОЧИЈУ
НИ ЛОПОВИ СЕ ОКО КУЋЕ НЕ ШУЊАЈУ.
КАД НИСУ ОКРУЖЕНИ ПРЕДМЕТИМА ЖУДЊЕ
МИР СЕ УСЕЉАВА У СРЦА ЉУДИ.
ТОМЕ СЕ ПРИКЛАЊА И УЗВИШЕНИ ЧОВЕК:
ОН ПРАЗНИ ЉУДСКА СРЦА, А ПУНИ ЊИХОВЕ СТОМАКЕ.
ОН СЛАБИ ЊИХОВУ ВОЉУ, А ЈАЧА ЊИХОВЕ КОСТИ.
ЧИНИ ДА ЗАВЛАДА НЕЗНАЊЕ И СТАЊЕ БЕЗ ЖЕЉА,
МОТРЕЋИ ДОБРО
ДА СЕ ОНИ ШТО ЗНАЈУ НЕ УСУДЕ ДА ДЕЛАЈУ.
УИСТИНУ, ОН НЕ ЧИНИ НИШТА
А СВЕ ДОЛАЗИ НА СВОЈЕ МЕСТО.

ДАО ВЕЧИТО ТЕЧЕ,
А ИПАК СЕ У СВОМ ТОКУ НИКАДА НЕ ПРЕЛИВА.
ОН ЈЕ КАО БЕЗДАН, ПРЕТЕЧА СВИХ СТВАРИ.
ОН УБЛАЖУЈЕ ЊИХОВУ ЖЕСТИНУ
И РАСПЕТЉАВА ЊИХОВУ ЗАМРШЕНОСТ.
ОН ПРИГУШУЈЕ ЊИХОВУ БЛИСТАВОСТ
И СЈЕДИЊУЈЕ СЕ СА ЊИХОВОМ ПРАШИНОМ.
ТАКО НЕДОКУЧИВ, А ИПАК ТАКО СТВАРАН.
НЕ ЗНАМ ЧИЈИ ЈЕ ТО СИН
ЈЕР ИЗГЛЕДА ДА ЈЕ СТАРИЈИ И ОД САМОГ БОГА.

НЕБО И ЗЕМЉА НИСУ ДОБРОСТИВИ.
ЗА ЊИХ СУ ЉУДИ ПОПУТ ЖРТВЕНИХ СЛАМЕНИХ ПАСА.
УЗВИШЕНИ ЧОВЕК НИЈЕ ДОБРОСТИВ.
ЗА ЊЕГА СУ ЉУДИ ПОПУТ ЖРТВЕНИХ СЛАМЕНИХ ПАСА.
ПРОСТОР ИЗМЕЂУ НЕБА И ЗЕМЉЕ НАЛИК ЈЕ НА СВИРАЛУ:
ПРАЗАН, А ИПАК НЕ ПРОПАДА.
КАДА СЕ УЗБУРКА ИЗ ЊЕГА ИЗРАЊА МНОШТВО СТВАРИ,
АЛИ ИЗЛИШНО ЈЕ ГУБИТИ РЕЧИ НА ТО.
БОЉЕ ЈЕ НЕГОВАТИ ОНО УНУТРА.
ДУХ ДОЛИНЕ НИКАДА НЕ УМИРЕ.
НАЗВАН ЈЕ ЖЕНОМ.
КАПИЈА ТАЈНОВИТОГ ЖЕНСТВА
НАЗВАНА ЈЕ КОРЕН НЕБА И ЗЕМЉЕ.
НЕОМЕТЕНА,

КАО ДА ВЕЧНО ОДОЛЕВА И ДЕЛУЈЕ БЕЗ УПИЊАЊА.
НЕБО ЈЕ ВЕЧНО И ЗЕМЉА ПОСТОЈАНА.
ТАКВИ СУ ОТУДА ШТО НЕ ЖИВЕ ЗА СЕБЕ.
ЗАТО ЋЕ ЗАНАВЕК ЖИВЕТИ.
ТАКАВ ЈЕ И УЗВИШЕНИ ЧОВЕК.
ОН НЕ МАРИ ЗА СЕБЕ И ЊЕГОВО СОПСТВО СЕ ШИРИ.
ОН СЕ ПРЕПУШТА СТИХИЈИ И ТАКО СВЕМУ ОДОЛЕВА.
НИЈЕ ЛИ ТАКО: НЕ ЖЕЛЕЋИ НИШТА ЗА СЕБЕ ПОСТИЖЕ СВЕ?

НАЈВИША ВРЛИНА ЈЕ ПОПУТ ВОДЕ.
ВРЛИНА ВОДЕ ОГЛЕДА СЕ У ТОМЕ
ШТО БЕЗАЗЛЕНО КОРИСТИ СВИМ БИЋИМА.
ПОЧИВАЈУЋИ ТАМО ГДЕ ЉУДИ НЕ ЗАЛАЗЕ
БЛИСКА ЈЕ ДАОУ.
ВРЛИНА СТАНОВАЊА
ЗНАЧИ БОРАВИТИ НА ПРАВОМ МЕСТУ.
ВРЛИНА РАЗМИШЉАЊА ОГЛЕДА СЕ У ДУБИНИ.
ВРЛИНА ДАВАЊА ОГЛЕДА СЕ У ЉУБАВИ.
ВРЛИНА ГОВОРА ОГЛЕДА СЕ У ИСТИНИ.
ВРЛИНА ВЛАДАЊА ОГЛЕДА СЕ У ПОРЕТКУ.
ВРЛИНА РАДА ОГЛЕДА СЕ У СПРЕТНОСТИ.
ВРЛИНА КРЕТАЊА ОГЛЕДА СЕ У ТАЧНОСТИ.
А БЕСПРЕКОРАН ЈЕ САМО ОНАЈ
КОЈИ СЕ ОСЛОБОДИО САМОВАЖНОСТИ.

ЈЕДНА КАП ПРЕЛИЈЕ ЧАШУ И СВЕ УПРОПАСТИ.
НОЖ КОЈИ СЕ ОДВЕЋ НАОШТРИ НЕ РЕЖЕ ДУГО.
ПАЛАТУ КРЦАТУ БЛАГОМ НИКО НЕ САЧУВА.
БОГАТСТВО, ОТМЕНОСТ И ОХОЛОСТ ЈОШ
НЕОДОЉИВО ПРИВЛАЧЕ ЗЛО.
КАДА КОНАЦ ДЕЛО УКРАСИ,
ВРЕМЕ ЈЕ ЗА ПОВЛАЧЕЊЕ.
ТАКАВ ЈЕ ДАО НЕБА.

МОЖЕШ ЛИ НАУЧИТИ СВОЈУ ДУШУ ДА ОБУЈМИ ЈЕДНО,
А ДА СЕ НЕ РАСПРШИ?
МОЖЕШ ЛИ СТЕЋИ ЈЕДИНСТВЕНУ МОЋ,
А ПРИТОМ ЗАДРЖАТИ БЛАГОСТ ДЕТЕТА?
МОЖЕ ЛИ СЕ ТВОЈ УНУТРАШЊИ ВИД
ПРОЧИСТИТИ ОД СВИХ НЕЧИСТОЋА?
МОЖЕШ ЛИ ВОЛЕТИ ЉУДЕ И ВЛАДАТИ ЗЕМЉОМ,

А ДА ТЕ НИКО НЕ ЗНА?
МОЖЕШ ЛИ, КАДА СЕ КАПИЈЕ НЕБА ОТВОРЕ И ЗАТВОРЕ,
ДА ПРХНЕШ ПОПУТ ЖЕНКЕ ПТИЦЕ?
МОЖЕШ ЛИ ЈАСНОЋОМ И ЧИСТОТОМ У СЕБИ
ПРОНИКНУТИ У СВЕ НЕ ЧИНЕЋИ НИШТА?
СТВАРАТИ И ХРАНИТИ;
ХРАНИТИ, А НЕ ПОСЕДОВАТИ;
ДЕЛАТИ, А НЕ ВЕЗИВАТИ СЕ;
РАЗВИЈАТИ СЕ, А НЕ ВЛАДАТИ;
У ТОМЕ СЕ КРИЈЕ ТАЈНА ЖИВОТА.

СВАКОМ ТОЧКУ ГЛАВА ЈЕ СРЕД,
ГДЕ ТРИДЕСЕТ ПРЕЧКИ ПОСТАВИ СЕ У РЕД.
А ПРАЗАН ПРОСТОР МЕЂУ ЊИМА,
ЧИНИ ДА ДОНОСЕ КОРИСТ СВИМА.
ВЕШТА РУКА ГРНЧАРА ИЗ СТАРИНЕ
СТРПЉИВО ОБЛИКУЈЕ ВРЧ ИЗ ГЛИНЕ.
КАКВА ЈЕ ВАЈДА ОД ПУСТЕ ГЛИНЕ,
АКО У ЊОЈ НЕМА ШУПЉИНЕ.
ОДАЈЕ РАЗНЕ КАДА СЕ ЧИНЕ,
ЗА ПРОЗОРЕ И ВРАТА ИЗВЕДУ СЕ ПРАЗНИНЕ.
ТАКО И ПРАЗНИНА ПОСТАНЕ ОРУЂЕ,
ЈЕР БЕЗ ЊЕ НИКО НЕ МОЖЕ ДА УЂЕ.
ЗАТО, ЧЕГА ИМА МОЖЕ СЛУЖИТИ.
АЛИ И ЧЕГА НЕМА ИТЕКАКО ЋЕ СВРСИ ПОСЛУЖИТИ.

ПЕТ БОЈА ЗАСЛЕПЕ ЧУЛО ВИДА.
ПЕТ ТОНОВА ЗАГЛУШЕ ЧУЛО СЛУХА.
ПЕТ ЗАЧИНА ОТУПЕ ЧУЛО УКУСА.
А ЉУДСКА СРЦА ПОЛУДЕ АКО ЗА ЛОВИНОМ ОДВЕЋ ЖУДЕ.
И ЗАБАСАТИ ЗНАЈУ АКО ЗА БЛАГОМ ОДВЕЋ ХАЈУ.
ОТУДА УЗВИШЕНИ ЧОВЕК,
АКО ВЕЋ МОРА ДАЈЕ ВОЉУ ЗА НЕВОЉУ ДА УГОДИ ТЕЛУ.
АЛИ НЕ ВЕРУЈЕ ОЧИМА
И ЗАПОСТАВЉА СВЕ ДРУГО ОСИМ НУЖНОГ.
МИЛОСТ ЧОВЕКА ПОГРУЖИ, КОЛИКО И СТРАВА.
ЧАСТ НЕВОЉУ НОСИ КОЛИКО И ЛИЧНОСТ.
ШТА ЗНАЧИ:
МИЛОСТ ЧОВЕКА ПОГРУЖИ КОЛИКО И СТРАВА?
МИЛОСТ ЧОВЕКА УНИЗИ.
КАДА СЕ НА ЊЕГА СПУСТИ, ОН И ДАЉЕ ЦЕПТИ ОД СТРАХА.
У ТОМЕ ЈЕ СМИСАО:

МИЛОСТ ЧОВЕКА ПОГРУЗИ КОЛИКО И СТРАВА.
ШТА ЗНАЧИ: ЧАСТ НЕВОЉУ НОСИ КОЛИКО И ЛИЧНОСТ?
НЕВОЉЕ МЕ САЛЕЋУ КАДА ИСТИЧЕМ СЕБЕ.
КАД НЕ БИХ ИМАО ЛИЧНОСТ
КАКВА НЕВОЉА БИ МЕ СНАШЛА?
ЗАТО: КО ПОШТУЈЕ СВЕТ У СЕБИ НА ЊЕМУ ЈЕ ВЕРА СВЕТА.
КО У СЕБИ СВЕТ ЉУБИ, СВЕТ МУ СЕ ПОДАЈЕ.
ЗА ЊИМ СЕ ОБЗИРЕ, А НЕ ДА СЕ ВИДЕТИ:
ИМЕ МУ ЈЕ СЕМЕ.
ОСЛУШКИВАТИ СЕ МОЖЕ, АЛИ СЕ НЕ МОЖЕ ДОЧУТИ:
ИМЕ МУ ЈЕ ТАЈНОВИТО.
КО ЗА ЊИМ ПОСЕГНЕ, ДОСЕГНУТИ ГА НЕЋЕ:
ИМЕ МУ ЈЕ МАЛО.
ТАКО НЕРАСКИДИВО ВЕЗАНИ, ТО ТРОЈЕ ЧИНЕ ЈЕДНО.
ЈЕДНО, У СВОМ ЗЕНИТУ НИЈЕ СВЕТЛОСТ,
НА НАЈНИЖОЈ ТАЧКИ НИЈЕ ТАМА.
ИЗНЕНАДА ГРУНЕ,
А НЕ ПОРЕМЕТИ РЕД, ОВО БЕЗИМЕНО,
И ТАДА НАНОВО УРОНИ У НЕ-ПОСТОЈАЊЕ.
НЕКИ ГА ЗОВУ БЕЗОБЛИЧНИ ОБЛИК,
СЛИКА НИШТАВИЛА, ТАМА ХАОСА.
КАД МУ ХРЛИШ У СУСРЕТ, НЕ НАЗИРЕШ МУ ЛИКА;
КАДА ЗА ЊИМ ВИЈАШ НЕ ВИДИШ МУ ЛЕЂА.
КО СТРЕМИ ДА ПРИГРЛИ ПРАДРЕВНИ ДАО
ДА БИ ОВЛАДАО САДАШЊИМ ТРЕНУТКОМ
МОРА ПОЗНАВАТИ И ДРЕВНИ ПОЧЕТАК.
А ТО ПОСТИЖЕ САМО АКО СЛЕДИ
НЕПРЕКИНУТУ НИТ ДАОА.

ИСТИНСКИ УЧИТЕЉИ ИЗ СТАРИНЕ
ДРУГОВАХУ С НЕВИДЉИВИМ СИЛАМА ТАЈАНСТВА.
ТАКО ДУБОКИ СУ БИЛИ
ДА НИКО НИ УПОЗНАТИ ИХ НИЈЕ СТИГАО.
И ТАКО НЕДОСТУПНИ ДА ПИТАЊЕ И САД ЛЕБДИ
БЕХУ ЛИ ПРИЧИНА ИЛИ ЗБИЉА.
ОПРЕЗНИ, КО ПРЕКО ЗАЛЕЂЕНЕ РЕКЕ ДА ГАЗЕ,
ОБАЗРИВИ, КО ДА ИМ СУСЕДИ НЕ МИСЛЕ ДОБРО,
СНЕБИВЉИВИ, НАЛИК НА УЧТИВЕ ГОСТЕ,
НЕСТВАРНИ ПОПУТ ПАХУЉИЦЕ НА ДЛАНУ,
ЈЕДНОСТАВНИ КАО НЕТАКНУТА ПРИРОДА
ШИРОКИ БЕХУ ПОПУТ ДОЛИНЕ,
И НЕДОКУЧИВИ КО МУТНА ДУБОКА РЕКА.

КО МОЖЕ ДА ДОТАКНЕ ДНО А ДА НЕ ЗАМУТИ ВОДУ
ЛАГАНО И МИРНО КО ШТО СУ УМЕЛИ ОНИ?.
КО МОЖЕ ДА ПРОНАЂЕ СМИРАК,
СТРПЉИВО И ПОЛАКО КО ШТО СУ ЗНАЛИ ОНИ?
КОМЕ ЈЕ СТАЛО ДО ОВАКВОГ ДХАО-А
НЕ ЖУДИ ЗА ОБИЉЕМ.
ЈЕР ЈЕДИНО ТАКО МОЖЕ ДА ОСТАНЕ СКРОМАН,
ИЗБЕГНЕ ПРИВЛАЧНОСТ НОВОГ
И ДО САВРШЕНСТВА КРАЈЊЕГ СЕ ВИНЕ.

УЗНЕСИ СЕ ДО НАЈВИШЕ ПРАЗНИНЕ!
И ЗАДРЖИ СТАЊЕ ПОСВЕМАШЊЕГ МИРА.
ДОПУСТИ ДА СВЕ СТВАРИ ПОХРЛЕ
У СУСРЕТ ЈЕДНА ДРУГОЈ.
И ОСМОТРИ, КАКО СВЕ ОНЕ У МНОГОЛИКОСТИ СВОЈОЈ
ИСТОМ СЕ ВРАЋАЈУ КОРЕНУ.
ПОВРАТАК КОРЕНУ ДОНОСИ СПОКОЈ.
СПОКОЈ ОЗНАЧАВА МИРЕЊЕ СА СУДБОМ.
У МИРЕЊУ СА СУДБОМ ЈЕ КЉУЧ ВЕЧНОСТИ.
САЗНАЊЕ ВЕЧНОСТИ ДОНОСИ ЈАСНОСТ.
КАДА МУ ВЕЧНОСТ НИЈЕ ИДЕАЛ
ПОСТАНЕ ЧОВЕК ГРЕШАН И ЗБУЊЕН.
АКО У ВЕЧНОСТИ УТЕХУ ТРАЖИ
ПРВО НЕК НАУЧИ ВЛАДАЊЕ СОБОМ.
ВЛАДАЊЕ СОБОМ ИСПРАВНОСТИ ВОДИ.
У ИСПРАВНОСТИ ЛЕЖИ ПУТ ДО МАЈСТОРСТВА.
МАЈСТОРСТВО НАСТАВЉА ПУТ ДО НЕБА.
НЕБО ЈЕ САМО КОРАК ДО ДАОА.
ДАО ЈЕ УЗОР БЕСМРТНОГ ЖИВОТА.
НА ТАКВОЈ СТАЗИ НЕМА ЗЕБЊЕ.

КАДА НА ПРЕСТО ДОЂЕ УЗВИШЕНИ ВЛАДАР,
ЈЕДВА ДА КО ЗНА ЗА ЊЕГА.
МАЊИ ОД ЊЕГА СЕ ВОЛЕ И СЛАВЕ,
ЈОШ МАЊИ УТЕРУЈУ СТРАХ У КОСТИ,
ДОК НАЈМАЊИ ИЗАЗИВАЈУ СВЕОПШТИ ПРЕЗИР.
НЕ ТРЕБА О ТОМЕ ТРОШИТИ РЕЧИ!
КАДА СЕ ДЕЛО ПРИВЕДЕ КРАЈУ,
И СТВАРИ ПОТЕКУ СВОЈИМ ТОКОМ,
ТРУДБЕНИК СВАКИ У СЕБИ МИСЛИ:
СЛОБОДАН САМ КО ПТИЦА НА ГРАНИ.

КАДА УГАСНЕ ВЕЛИКИ ДАО
НА СЦЕНУ СТУПЕ МОРАЛ И ДУЖНОСТ.
ЧИМ СУ НА ДЕЛУ УМНОСТ И ЗНАЊЕ
ВАЉА ДА ЛАЖОВИ КОЛАЈУ СВЕТОМ.
ТЕК КАД ДО РОДБИНСКИХ РАСПРИ ДОЂЕ
БУДЕ СЕ РОЂАЧКА ДУЖНОСТ И ЉУБАВ.
А КАДА ДРЖАВИ ЗАПРЕТИ РАСПАД
НЕКО СЕ СЕТИ ВЕРНИХ СЛУГУ.

МОЖДА СУ СВЕТОСТ И ЗНАЊЕ БОЉИТАК,
АЛИ ЈЕ БЕЗ ЊИХ ВЕЋИ ПРОБИТАК.
КАД СЕ ОКАНУ СТЕГА МОРАЛА,
ПОСТАНУ ЉУДИ КО ДЕЦА МАЛА.
ГДЕ НЕМА ОБРТА И ЗГРТАЊА БЛАГА,
РАЗБЕЖЕ СЕ ЛУПЕЖИ БЕЗ ГЛАСА И ТРАГА.
ЗА ПОМЕНУТЕ ТРИ СТВАРИ ВАЖИ ИЗРЕКА:
ЛЕПО ГА ЈЕ ГЛЕДАТИ, НО КАКО ГА ЈЕ МИРИСАТИ?
НО ВАЉА СЕ И НЕЧЕГ ДРЖАТИ:
ВИШЕ ПРОСТОДУШНОСТИ И ПОШТЕЊА!
А МАЊЕ САМОЖИВОСТИ И СЕБИЧНИХ ЖЕЉА!
НА СТРАНУ УЧЕНОСТ!
ОВАКО КОПНИ БРЕМЕ ПАТЊИ.

ИЗМЕЂУ ЗАЦЕЛО И ВАЉДА, КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА?
ИЗМЕЂУ ДОБРА И ЗЛА, КАКВА ЈЕ РАЗЛИКА?
ЗАР МОРАМ И ЈА ДА СЕ КЛАЊАМ,
ЧЕМУ СЕ СВЕТИНА КЛАЊА?
ОЈ САМОЋО ЛЕДНА, БЕЗ КОНЦА, КРАЈА И ДНА?
СВИ ЉУДИ СУ ТАКО ВЕДРИ
КАО ДА БАШ КРЕЋУ НА ПРОЛЕЋНО СЛАВЉЕ,
И ПО ОБИЧАЈУ СЕ ПЕЊУ НА ЖРТВЕНУ КУЛУ.
САМО ЈА СЕ КОЛЕБАМ, ЧЕКАЈУЋИ ЗНАМЕЊЕ,
КАО ДЕТЕ КОЈЕ ЈОШ НЕ УМЕ ДА СЕ СМЕЈЕ,
НЕМИРАН, ПОПУТ БЕСКУЋНИКА ЛУТАМ.
ДОК СВИ ЉУДИ УЖИВАЈУ У ИЗОБИЉУ,
САМО ЈА СТОЈИМ ПО СТРАНИ.
У МЕНИ КУЦА СРЦЕ БУДАЛЕ;
НИ САМ СЕБИ НИСАМ ДОВОЉНО ЈАСАН.
СВЕТОВНИ ЉУДИ СУ ВЕДРИ,
САМО У МЕНИ ВЕДРИНЕ НЕМА.
ОБИЧНИ ЉУДИ СЕ СНАЛАЗЕ ЛЕПО
САМО САМ ЈА ТАКО ПОМЕТЕН,

И НЕМИРАН, ПОПУТ МОРА, ВЕЧНО УЗБУРКАН.
СВИ ЉУДИ ИМАЈУ СВОЈУ СВРХУ,
САМО САМ ЈА ЗАЛУДАН КО ПРОСЈАК.
ШТА МОГУ КАД НИСАМ ИСТИ КО СВИ:У ЧЕЖЊИ ЗА ХРАНОМ ВЕЛИКЕ МАЈКЕ
ПРОНАЛАЗИМ СМИСАО ЦЕЛОГ ЖИВОТА.

СУШТИНА У’ВИШЕНОГ ЖИВОТА НАДАСВЕ СЛЕДИ ДАО.
ДАО ДОВРШИ СВЕ СТВАРИ СРЕД МЕТЕЖА И ТАМЕ.
ЗАПЛЕТЕНЕ И ПУНЕ ТАЈНЕ СУ ЊЕГОВЕ СЛИКЕ.
НЕДОКУЧИВО И НЕЗНАНО ПОЧИВА У ЊЕМУ СЕМЕ.
ОВО ЈЕ СЕМЕ ИСТИНСКО
ЊЕМУ ДУГУЈЕМО ИЗВЕСНОСТ.
ОД ПАМТИВЕКА ДО ДАНАС ДА БИ САГЛЕДАЛИ СТВАРИ
НЕ МОЖЕМО СЕ СНАЋИ БЕЗ ИМЕНА.
А, ОДАКЛЕ ЈА ЗНАМ ПРИРОДУ СТВАРИ?
БАШ КРОЗ СТВАРИ.

ШТО ЈЕ ПОЛОВИЧНО ПОСТАЋЕ ЦЕЛО.
ШТО ЈЕ КРИВО ПОСТАЋЕ ПРАВО.
ШТО ЈЕ ПРАЗНО ПОСТАЋЕ ПУНО.
ШТО ЈЕ СТАРО ПОСТАЋЕ НОВО.
КО ИМА МАЛО, ВАЉА ДА ДОБИЈЕ.
КО ИМА МНОГО, ВАЉА ДА ИЗГУБИ.
ТОГА СЕ ДРЖИ И ВЕЛИКИ ЧОВЕК:
ЧИТАВОМ ДУШОМ ОБУЈИМА ЈЕДНО
ДАЈУЋИ ПРИМЕР ЦЕЛОМЕ СВЕТУ.
НИЈЕ МУ ВАЖНА САМОХВАЛА,
ЗАТО ПОСТИЖЕ ПРОСВЕТЉЕЊЕ.
НЕ ЖЕЛИ ДА БУДЕ НЕКО И НЕШТО
И ЗАТО ЊЕГОВА ПОЈАВА ЗРАЧИ.
НЕ ТРАЖИ ЗА СЕБЕ СВУ СЛАВУ СВЕТА
АЛИ ЗА ЊИМЕ ОСТАЈУ ДЕЛА.
У ИЗВРСНОСТИ НЕ ТРАЖИ СМИСАО
И ЗАТО УСПЕВА ДА ВИНЕ СЕ ВИСОКО.
ДОИСТА ПОШТО СЕ НИ С КИМ НЕ НАДМЕЋЕ
НИКО СЕ С ЊИМ НЕ МОЖЕ НАДМЕТАТИ.
ОТУДА ПОРУКА ПРАОТАЦА:
ШТО ЈЕ ПОЛОВИЧНО, ПОСТАЋЕ ПУНО,
ЗАЦЕЛО НИЈЕ ПРАЗНА ПРИЧА.
У ЊОЈ ЈЕ СВА ТАЈНА САВРШЕНСТВА.

БУДИ ШТЕДЉИВ НА РЕЧИМА
И СВЕ ЋЕ ДОЋИ НА СВОЈЕ МЕСТО.
ОЛУЈА НЕ ТУТЊИ ЧИТАВО ЈУТРО.
ПРОВАЛА ОБЛАКА НЕ ТРАЈЕ ЧИТАВ ДАН.
А КАКО НАСТАЈУ ОНИ?
ДЕЛОВАЊЕМ НЕБА И ЗЕМЉЕ.
АКО НИ НЕБО НИ ЗЕМЉА ИЗДУРАТИ НЕ МОГУ МНОГО:
КОЛИКО ТЕК МОЖЕ ЧОВЕК?
ЗАТО АКО СИ НАУМИО ДА СЕ БАВИШ ДАООМ:
БУДИ БЛИЗАК ДАОУ СА ЉУДИМА КОЈИ ИМАЈУ ДАО,
БУДИ БЛИЗАК ЖИВОТУ СА ЉУДИМА КОЈИ ИМАЈУ ЖИВОТ,
БУДИ БЛИЗАК НЕМАШТИНИ
СА ЉУДИМА КОЈИ ЖИВЕ У НЕМАШТИНИ.
АКО СИ БЛИЗАК СА ЉУДИМА У ДАОУ
ЉУДИ У ДАОУ ДОЧЕКАЋЕ ТЕ РАДОСНО.
АКО СИ БЛИЗАК СА ЉУДИМА КОЈИ ИМАЈУ ЖИВОТ
ЉУДИ КОЈИ ИМАЈУ ЖИВОТ ДОЧЕКАЋЕ ТЕ РАДОСНО.
АКО СИ БЛИЗАК СА ЉУДИМА КОЈИ ЖИВЕ У НЕМАШТИНИ
ЉУДИ КОЈИ ЖИВЕ У НЕМАШТИНИ ДОЧЕКАЋЕ ТЕ РАДОСНО.
АЛИ ТАМО ГДЕ ВЕРА НИЈЕ ЈАКА ГУБИ СЕ И ПОВЕРЕЊЕ.

КО СТОЈИ НА ВРШЦИМА ПРСТИЈУ,
НЕ СТОЈИ ЧВРСТО.
КО СТОЈИ РАЗМАКНУТИХ НОГУ,
НЕ НАПРЕДУЈЕ.
КО ЖЕЛИ ДА БЛИСТА,
ДАЛЕКО ЈЕ ОД ПРОСВЕТЉЕЊА.
КО ЖЕЛИ ДА БУДЕ НЕКО,
НЕ ЗРАЧИ СВОЈОМ ПОЈАВОМ.
КО ЖАРКО ЖЕЛИ СВУ СЛАВУ СВЕТА,
ЗА СОБОМ НЕ ОСТАВЉА ВЕЛИКА ДЕЛА.
КО ХВАЛИ САМО СВОЈУ МАЛЕНКОСТ,
НЕЋЕ СЕ ВИНУТИ ДО ВИСИНА.
У ПОРЕДЕЊУ СА ДАООМ
ТАКАВ ЧОВЕК ЈЕ ПОПУТ КУХИЊСКЕ СПЛАЧИНЕ И ГНОЈАВОГ ЧИРА,
ПА ГА СЕ СВА СТВОРЕЊА КЛОНЕ.
ЗАТО: КО ПОСЕДУЈЕ ДАО, НЕ ПРИАЊА ЗА ПОБРОЈАНО.

ИМА НЕШТО СВЕЈЕДНАКО САВРШЕНО.
ПРЕ НО ШТО СУ НЕБО И ЗЕМЉА РОЂЕНИ,
ВЕЋ БИЛО ЈЕ ТУ: ТАКО СПОЈЕНО, И САМОТНО.
МИРУЈЕ У ОСАМИ СВОЈОЈ, НЕПРОМЕНЉИВО.

ОКРЕНЕ ЈЕДАН КРУГ, А НЕ НАУДИ СЕБИ.
МОЖЕ СЕ НАЗВАТИ МАЈКОМ СВЕТА.
НЕ ЗНАМ МУ ИМЕ.
ЗОВЕМ ГА ДАО.
СА МУКОМ МУ НАДЕВАЈУЋИ ИМЕ
НАЗВАО САМ ГА ВЕЛИКО.
ВЕЛИКО: ШТО ЗНАЧИ УВЕК У ПОКРЕТУ.
УВЕК У ПОКРЕТУ ЗНАЧИ СЕЖЕ У НЕДОГЛЕД.
СЕЖЕ У НЕДОГЛЕД ЗНАЧИ УВЕК СЕ ВРАЋА.
ЗАТО ЈЕ ВЕЛИКИ ДАО,
НЕБО ЈЕ ВЕЛИКО,
ЗЕМЉА ЈЕ ВЕЛИКА,
И ЧОВЕК ЈЕ ВЕЛИКИ.
У ВАСИОНИ ПОСТОЈЕ ЧЕТИРИ ВЕЛИКА,
А ЈЕДАН ОД ЊИХ ЈЕ ЧОВЕК.
ЧОВЕК СЕ УГЛЕДА НА ЗЕМЉУ.
ЗЕМЉА СЕ УГЛЕДА НА НЕБО.
НЕБО СЕ УГЛЕДА НА ДАО.
ДАО СЕ УГЛЕДА НА САМОГ СЕБЕ.

ТЕШКО ЈЕ У ОСНОВИ ЛАКОГ.
МИР ВЛАДА НЕМИРОМ.
ТОГА СЕ ДРЖИ И УЗВИШЕНИ ЧОВЕК.
МОЖЕ ДА ПУТУЈЕ ЧИТАВО ВРЕМЕ,
А ДА НА ЗЕМЉУ НЕ СПУСТИ БРЕМЕ.
НЕК МУ ЈЕ ЧИТАВ СВЕТ ПОД НОГАМА,
ЊЕМУ ЈЕ ДРАЖА ЊЕГОВА ОСАМА.
ОВО НЕ ВАЖИ ЗА МАНДАРИНА
КОЈИ СВЕ ОЛАКО НА СВЕТУ ПРИМА!
ЗБОГ ПОВРШНОСТИ ТАКВЕ, ОСНОВА СТРАДА
ЈЕР ТАКО УЗРУЈАН НЕ МОЖЕ ДА ВЛАДА.

ЛУТАЛИЦА ДОБАР ТРАГОВЕ, НЕ ОСТАВЉА.
ГОВОРНИКА ПРАВОГ НИКО НЕ ПОБИЈЕ.
РАЧУНЏИЈА ДОБАР, ВИЧАН ЈЕ РАЧУНАЊУ У ГЛАВИ.
А ЧУВАРУ ПРАВОМ КЉУЧ ПОТРЕБАН НИЈЕ,
КАПИЈУ ШТО ЧУВА, НЕ ПРОЂЕ НИ МУВА.
ДОБРОМ ПОВЕЗАЧУ УЖЕ НИЈЕ НУЖДА,
ЧВОР ШТО ЗАВЕЖЕ НИКО НЕ РАЗВЕЖЕ.
УЗВИШЕНИ ЧОВЕК УВЕК ЗНА КАКО ДА СПАСИ ЉУДЕ И ЗАТО,
ЗА ЊЕГА НЕМА НИСКИХ ЉУДИ.
ОН УВЕК ЗНА КАКО ДА СПАСИ СТВАРИ И ЗАТО,

ЗА ЊЕГА НЕМА НИСКИХ СТВАРИ.
СМИСАО ЈЕ: ЖИВЕТИ У ЈАСНОСТИ.
ТАКО СУ ДОБРИ ЉУДИ УЧИТЕЉИ ЛОШИХ
ЈЕР ЗА ЊИХ ЈЕ И ЛОШЕ ДОБАР МАТЕРИЈАЛ.
КО НЕ ВОЛИ СВОЈЕ УЧИТЕЉЕ И НЕ ВОЛИ СВОЈ МАТЕРИЈАЛ
МА КОЛИКО ДА ЈЕ ПАМЕТАН, У ВЕЛИКОЈ ЈЕ ЗАБЛУДИ.
У ОВОМЕ ЛЕЖИ ВЕЛИКА ТАЈНА.

КОМЕ ЈЕ МУШКОСТ ЊЕГОВА ЗНАНА,
АЛ' ЖЕНСКОСТ СВОЈУ НЕГУЈЕ
СВЕМИР ПРОТИЧЕ ЊЕГОВИМ ВЕНАМА.
АКО СВЕМИР ПРОТИЧЕ ЊЕГОВИМ ВЕНАМА,
ВЕЧНИ ЖИВОТ ГА НЕ НАПУШТА
И ОН ИЗНОВА ПОСТАЈЕ НАЛИК ДЕТЕТУ.
КО ПОЗНАЈЕ СВОЈУ ЧИСТОТУ
АЛ' ПОПУСТЉИВОСТ СВОЈУ НЕГУЈЕ
УЗОР ЈЕ ЗА ЧОВЕЧАНСТВО.
БУДУЋИ ТАКО СВЕТАО УЗОР
ВЕЧНИ ЖИВОТ ГА НЕ НАПУШТА
И ОН СЕ ВРАЋА У НЕ СТВОРЕНО.
КО ЗНА ШТА ЈЕ ОБРАЗ НИ СТИД МУ НИЈЕ СТРАН
И ТАКО ПОСТАЈЕ ДОЛИНА СВЕТА.
БУДУЋИ ДОЛИНА ЧИТАВОГ СВЕТА
У ВЕЧНОМ ЖИВОТУ НАЛАЗИ СРЕЋУ
И ВРАЋА СЕ ЈЕДНОСТАВНОСТИ.
КАДА СЕ ТАКВА ЈЕДНОСТАВНОСТ РАСКРИЛИ
ЉУДИ ПОСТАНУ КОРИСНИ.
ТАКО УЗВИШЕНИ ЧОВЕК ПОСТАЈЕ ГОСПОДАР И СЛУГА.
ОТУДА: ВЕЛИКОМ ПЛАНУ НИЈЕ ПОТРЕБНА ДОРАДА.

СВАКИ ПОКУШАЈ ДА СЕ ОВЛАДА СВЕТОМ
ОСУЂЕН ЈЕ НА НЕУСПЕХ.
СВЕТ ЈЕ ДУХОВНО БИЋЕ
И ПО ЛИЧНОЈ МЕРИ СЕ УДЕСИТИ НЕ МОЖЕ.
КО СВЕТОМ ВЛАДА УНИШТАВА ГА,
КО ЗА ЊЕГА ПРИАЊА ГУБИ ГА.
СТВАРИ, ЧАС ХРЛЕ НАПРЕД, ЧАС СЛЕДЕ.
ПРВО СЕ УСИЈАЈУ, А ЗАТИМ ОХЛАДЕ.
ТАМАН ДОБИЈУ НА СНАЗИ, ПА ИЗБЛЕДЕ.
ЈЕР СВЕ ШТО ДОЖИВИ ВРХУНАЦ, ОПАДНЕ.
СТОГА УЗВИШЕНИ ЧОВЕК ИЗБЕГАВА ОНО СТО ЈЕ ПРЕЈАКО,
ПРЕКОМЕРНО И ПРЕВЕЛИКО.

КО У ДУХУ ИСТИНСКОГ ДАОА ПОМАЖЕ ВЛАДАРУ
САВЕТУЈЕ ГА ДА СЕ ОКАНЕ ОРУЖЈА И ПРИМЕНЕ СИЛЕ
ЈЕР ТАКВА ДЕЛА МОГУ САМО ДА МУ СЕ ОБИЈУ О ГЛАВУ.
ГДЕ ВОЈСКЕ ПРОЂУ ТУ ТРАВА НЕ РАСТЕ.
КАДА ОРУЖЈА УТИХНУ ДОЛАЗЕ ГОДИНЕ ГЛАДИ.
ЗАТО УМЕШНИК ТЕЖИ САМО РЕШЕНОСТИ, НИШТА ВИШЕ.
ОН СЕ УЗДРЖАВА ОД ПРИМЕНЕ СИЛЕ.
РЕШЕНОСТ БЕЗ РАЗМЕТАЊА,
РЕШЕНОСТ БЕЗ ВЕЛИЧАЊА,
РЕШЕНОСТ БЕЗ НАДМЕНОСТИ,
РЕШЕНОСТ КОЈОЈ ЈЕ СВАКА ПОМОЋ ИЗЛИШНА,
РЕШЕНОСТ БЕЗ ПРИМИСЛИ О СИЛИ.

ОРУЖЈА УКАЗУЈУ НА РЂАВА ЗНАМЕЊА,
ОД ЊИХ СЕ КЛОНЕ СВА СТВОРЕЊА.
ЗАТО, КО ПРЕМА ИСТИНИ ДАОА ПУТУЈЕ
НЕ ВОЛИ ЗА ЊИХ НИ ДА ЧУЈЕ.
ПЛЕМЕНИТИ ЧОВЕК, У ОБИЧНИМ ПРИЛИКАМА
СМАТРА ДА ЈЕ ЧАСНО ДРЖАТИ СЕ ЛЕВО.
У РАТНИМ ПРИЛИКАМА, МЕЂУТИМ,
ЧАСНО ЈЕ ДРЖАТИ СЕ ДЕСНО.
ОРУЖЈА БУДЕ ЗЛОКОБНЕ СЛУТЊЕ,
ОНА СУ ВЕСНИЦИ СТРАДАЊА И СМУТЊЕ.
ОН ИХ КОРИСТИ САМО КАД НЕМА ДРУГОГ ИЗБОРА.
СПОКОЈСТВО И МИР СУ ЗА ЊЕГА НАЈВАЖНИЈИ
И КАДА ОДНОСЕ ПОБЕДУ, НЕ ЛИКУЈЕ.
КО ЛИКУЈЕ У СТВАРИ СЕ РАДУЈЕ ОПШТЕМ СТРАДАЊУ.
А КО СЕ РАДУЈЕ ОПШТЕМ СТРАДАЊУ
НЕ МОЖЕ ОСТВАРИТИ СВОЈЕ ЦИЉЕВЕ.
КАДА СУ ПРИЛИКЕ ДОБРЕ ЧАСНО ЈЕ ДРЖАТИ СЕ ЛЕВО.
КАДА СУ ПРИЛИКЕ ЛОШЕ ЧАСНО ЈЕ ДРЖАТИ СЕ ДЕСНО.
ЗАМЕНИК КОМАНДАНТА ДРЖИ СЕ ЛЕВО,
ВРХОВНИ КОМАНДАНТ ДРЖИ СЕ ДЕСНО.
ТО ЗНАЧИ: ОН СЕ ДРЖИ ЛЕВО
КАО ШТО ЈЕ РЕД КАДА СЕ ДАЈЕ ПОМЕН.
МАСОВНО СТРАДАЊЕ
ВАЉА ОПЛАКИВАТИ СУЗАМА САМИЛОСТИ.
КО ЈЕ ДОБИО БИТКУ ТРЕБА ДА СЕ ВЛАДА СМЕРНО
КАО ДА ПРИСУСТВУЈЕ ДАВАЊУ ПОМЕНА.

ВЕЧИТИ ДАО ЈЕ НЕПОЈМНО ПРОСТ.
ТАКО МАЈУШНОГ НИКО ГА НИЈЕ КАДАР ЗАУЗДАТИ.

КАДА БИ ПРИНЧЕВИ И КРАЉЕВИ ЗНАЛИ
ДА ГА ПРИЧУВАЈУ НАПРАВИ НАЧИН
СВЕ СТВАРИ БИ ИМ ПОШЛЕ У СУСРЕТ.
НЕБО И ЗЕМЉА БИ СЕ УДРУЖИЛИ ДА ИЗЛИЈУ СЛАТКУ РОСУ.
ЉУДИ БИ СЕ УМЕРИЛИ САМИ ОД СЕБЕ
ЗАТО ШТО ИМ НИКО НЕ СТОЈИ НАД ГЛАВОМ.
САМО НА ПОЧЕТКУ СТВАРАЊА ИМЕНА СУ ПРИСУТНА.
КАДА ПРЕПЛАВЕ ПОСТОЈАЊЕ
ВРЕМЕ ЈЕ ДА ИМ СЕ СТАНЕ НА ПУТ.
БЛАГОВРЕМЕНИМ ЗАУСТАВЉАЊЕМ
ИЗБЕГАВА СЕ ОПАСНОСТ.
ОДНОС ИЗМЕЂУ ДАОА И СВЕТА
МОЖЕ СЕ УПОРЕДИТИ СА ПЛАНИНСКИМ ПОТОЦИМА
И ДОЛИНСКИМ РЕЧИЦАМА ШТО СЕ УЛИВАЈУ У РЕКЕ И МОРА.

КО ПОЗНАЈЕ ДРУГЕ, БИСТАР ЈЕ.
КО ПОЗНАЈЕ СЕБЕ, МУДАР ЈЕ.
КО ПОБЕДИ ДРУГЕ, СИЛОВИТ ЈЕ.
КО ПОБЕДИ СЕБЕ, СНАЖАН ЈЕ.
КО ПОТВРДИ СЕБЕ, МОЋАН ЈЕ.
КО ДОВОЉАН ЈЕ САМОМ СЕБИ, БОГАТ ЈЕ.
КО САЧУВА ПОЛОЖАЈ, ТРПЕЉИВ ЈЕ.
КО НЕ ИЗГУБИ СВЕСТ У СМРТИ, И ДАЉЕ ЖИВИ.

ВЕЛИКИ ДАО ЈЕ НАДОШАО,
У МАГНОВЕЊУ ЈЕ И ТУ И ТАМО.
СВЕ СТВАРИ ДУГУЈУ ЖИВОТ ЊЕМУ,
А ОН ИМ ЈЕ ОПЕТ НА РАСПОЛОЖЕЊУ.
ОН ДОВЕДЕ ДЕЛО ДО КРАЈА,
АЛИ ГА ИПАК НЕ ПРИСВАЈА.
ОН ОДЕВА И ХРАНИ СВЕ СТВАРИ
А ИПАК ЊИМА НЕ ГОСПОДАРИ.
УПРАВО СТОГА ШТО ЈЕ БЕЗ ГЛАСА,
ИЗГЛЕДА СИТАН И МАЛЕНА СТАСА
ОД ЊЕГА ЗАВИСЕ СВЕ СТВАРИ,
А ИПАК ЊИМА НЕ ГОСПОДАРИ.
УПРАВО ЗАТО ГА МУДРИ НАЗИВА С ПРАВОМ
ВЕЛИКИ ДАО.
ЗА ТИМ СЕ ПОВОДИ И УЗВИШЕНИ ЧОВЕК:
ОН НИКАДА НЕ ВЕЛИЧА СЕБЕ,
ЗАТО ПОСТИЖЕ ВЕЛИКО ДЕЛО.

КО ПРИГРЛИ ВЕЛИКИ ПРВОТНИ ЛИК,
СМЕШИ МУ СЕ ЦЕО СВЕТ.
ОН МУ ДОЛАЗИ, НЕНАРУШЕН:
У СКЛАДУ, МИРУ И БЛАЖЕНСТВУ.
МУЗИКА И ЧАР УЧИНЕ
ДА И ЛУТАЛИЦА НА ТРЕН ЗАСТАНЕ.
ДАО ИЗЛАЗИ ИЗ УСТА БЛАГ И БЕЗ УКУСА.
ТРАЖИШ ГА, А НЕ НАЛАЗИШ НИШТА.
ОСЛУШКУЈЕШ ГА А НЕ ЧУЈЕШ НИШТА.
СА ЊИМ СЕ УСКЛАДИШ И НЕМАШ ЦИЉ.

ОНО ШТО ТРЕБА ДА СЕ САБЉЕ
НАЈПРЕ МОРА ДА СЕ РАЗВИЈЕ.
ОНО ШТО ТРЕБА ДА СЕ РАЗБЛАЖИ
НАЈПРЕ МОРА ДА СЕ ОСНАЖИ.
ОНО ШТО ТРЕБА ДА ОДЕ СА СВЕТА
НАЈПРЕ МОРА ДА СЕ РАСЦВЕТА.
АКО ОД НЕКОГА УЗЕТИ ЖЕЛИШ
МОРАШ ОД СРЦА ДА МУ ДЕЛИШ.
ОВО СЕ ЗОВЕ РАЗУМЕВАЊЕ НЕВИДЉИВОГ.
МЕКО НА КРАЈУ НАДМАШИ ТВРДО.
СЛАБО НА КРАЈУ НАДМАШИ ЈАКО.
И КАО ШТО РИБА СА ПОВРШИНЕ
БЕЗ ТРАГА ШМУГНЕ У МУТНЕ ДУБИНЕ
ОБИЧНОМ ПУКУ СЕ НИКАД НЕ РАЗДАНИ
НА КОЈИ НАЧИН СЕ ЗЕМЉА ХРАНИ.

ДАО НЕ ЧИНИ НИШТА У БЕСКРАЈУ,
А ИПАК СВЕ СТВАРИ ПРИВЕДЕ КРАЈУ.
ЕХ, ДА ПРИНЧЕВИ И КРАЉЕВИ ЗНАЈУ
НА КОЈИ НАЧИН ДА ГА САЧУВАЈУ
СВЕ БИ СЕ СТВАРИ ИОНАКО
У ОБЛИК САМЕ ДОВЕЛЕ ЛАКО.
ЛЕПОТА ОБЛИКА УКРАСИ СВЕТ,
АЛ' СОБОМ НОСИ ЖЕЉА СИЈАСЕТ.
УЧИНИТИ ВАЉА ДА ЖЕЉЕ УМИНУ,
У НЕИСКАЗАНЕ ЧИСТОТЕ ЧИНУ.
ЧИСТОТА ТА НЕИСКАЗАНА,
СВЕ ЧЕЖЊЕ И ЖЕЉЕ ПУСТЕ СЛАМА.
СТАЊЕ БЕЗ ЖЕЉА ДОНОСИ МИР,
И САМ ОД СЕБЕ СЕ ИСПРАВЉА СВЕМИР.

Лептиров трепет крила

Лепе моје добре и помало поштене Душе диван вам дан желим. Нећу дуго, знам, нисам ником ништа рекао јер је тако таман тако а зашто, сам Бог зна,
Пишем вам, да не бринете за мене к'о што се о вама не бринем за вас јер знам да сте добро.
Пишем вам да се припремите за оно што долази, самоуки учитељ је без недоумице одлучио да буде пример јер је једино пример добар учитељ, без примера сви сумњају да можда јесте , можда није ал’ имајућ’ пример сумња нестаје, дакле као пример у намери обистињавања јЕсАмјАсАмјЕстЕ Да...
У постајању примера, постоје степени прилагођавања примеру да би се било добар пример јер примера тади примера има свакојаких а лош пример није добар пример осим ако се из лошег примера извуче поука која произведе добар пример е у том случају је лош пример и те како продуктивно позитиван лош пример добродошао.
Кад имате примера ради, пример како не треба радити и даље не знате како треба радити а Пера Ложач је био врсни самоуки примерени учитељ како треба НЕ радити.
Након што је Пера Ложач наумио изаћи и скоро изашао из Матрикса, доумично је одлучио да постане самоуки Божији пример и служи сврси као пример на који се угледава. Даклем добре моје и помало поштене Душе, ево причам са Пером, хватам белешке и записујем. Реко мени један мој самоуки учитељ да записују они који не разум'у, не схвате, не појме јер каже ко схвати и појми не треба да пише ал' има она народна паметан пише а будала памти мада, кад мало разгрнем што би памтио ако сам појмио, не разумем, ваљда недоумица нека.

Излазак из Матрикса је проста Божија работа коју чак и ја овакав неразумно-безуман какав сам био могу примером да обистиним.
То је оно кад се пробудиш и покидаш оне везе око тебе које манипулишу твојим хтењем, оне везе које боље од тебе знају шта ти хоћеш, како хоћеш, кад хоћеш, зашто хоћеш, где хоћеш, с'ким хоћеш, кол'ко хоћеш и не питају дал' хоћеш јер им опција нећеш није у понуди а то су:
тевелизија, радиовизија, увлакачко-новинарска визија, фејсбуковање, виберовање, воцапљење, скајповање па зоомбирање, лечење, учење, дресирање и уматричење, интернетизација, телефонизација и манипулација.
Ту се за тренутак враћам на Перицу, који је још као мали схватио да сви ови што својатају име јединог достојног да каже своје име могу све и хоће све што могу ал' не поимају да могу и да неће и тад је Перица појмио да снага моћи није у “Могу и хоћу и не мош'ми ништа” већ у “Могу ал’ нећу и не мош' ми ништа”. Могу а нећу акумулираше Перину перцепцију Кундалини Праном и спремаху га за последњи потез, последњи који је први икад и тако Први међу последњима

рече није не могу већ могу ал' нећу.
Нећу више: социјалне мреже Матрикса која се нуди а којима можеш рећи могу ал нећу ако можеш да нећеш! Нећу више телефоне јер коме требам зна где сам а ко мени треба требо б’ знат где је јер, ако овај што му требам нуме где сам, како би му икако помоћ’ мого ко и онај што би ја њега ко зна где позв’о да ми предржи тарабљилу док облајзнем ексер да б’га утеро ‘ди му место.
Да, ЈестеЈасамЈесам рече Пера и каза ово:
Истинском спознајом истинске љубави Истине, све се мења.
Спознајом истинске љубави се трансцедентација Губара у Лептира обистињује преобличјем дензитета у тачки времена у којој је мисао која је већ свуда била у својој потражи за докучивим у царству недокучивог враћајући се из сутра на путу које је застало јуче указујући истину љубави.
Љубав је осећај осетљив само изабранима каже да су Пери ложачу то говорили стари учитељи којима је самоуки који је био једини достојан да каже своје име беседећи о Љубави а да би се појмила истина љубави и истинска љубав треба
се прво разгрнути шта је истина, разумети шта је истина, увидети шта је истина, појмити шта је истина па тек онда осетити истину. Истина је чупава работа јер види каже Пера, Истина је оно што видиш јер не виђена истина је тајна истина а тајну истину знају и чувају одабрани да буду достојни изговарати своје име које не узимају узалуд ал’ пази каже Пера јер није све што видиш истина, оно што видиш, може а не мора да буде истина. И оно што чујеч је истина само буди обазрив јер није ни свака истина коју чујеш истинита.
Пера Ложач је дело Божије а ово што читате није моје већ дело Пере ложача “relata refero” како већ рекох да је имала обичај да каже моја бака која је знала истину. Оно кад се мало разгрне да би се разумело и схвати како би се увидело и осетило шта је истина схватих, каже Пера Ложач у својој беседи да: Истина са сигурношћу једино може да се осети јер кад видиш и чујеш а не осећаш да је истина то онда и није истина а кад видиш и чујеш нешто ал осећаш да није истина тад и увиђаш да није истина а најважније појмити је да истина може да се осети и без да се зна, види ил’чује е, то је истинска истина.
Истина има своје обистињење у осећају за истину а не доказу истине.
Доказана истина је једино емпиријски доживљена истина, свака друга истина је “relata refero” истина. Та “relata refero” истина се може видети, може чути, може прочитати, о њој ће вам многи причати јер та “relata refero” истина је и многима од њих препричана и они у њу повероваху без да су је кушали.
Недоумица Пере Ложача везана за спознају истине се распрхнула спознајом љубави а ево како је то било у трену кад сам преспознао Перу Ложача по први пут другачијег од себе.

Потрага за истином

Прво Перино преиспитивање истине
Дал сам: ЈесамЈасамЈесте или ЈестеЈесамЈасам или можда ЈасамЈестеЈесам;? Недоумица коју треба преиспитати на путу истине и спознаје љубави.!

Забасавши у недођију недокуча, изгубљен у времену бескраја, имајући све што му не треба немаде једино што жели: Себе!

Убацити песму о истини ако је ико сачувао: Таса, Павле, Педја прим. Аут.

Оптерећен очајем к’о судбе крстом, носише га без одмоћи ичег знаног му, не увиђавш’ лакоћу постојања гураде Пера непојавно бреме исповести сасобом узабрдо, дуги низ, година неразума!

Мајка Аја

Пера Ложач је још као мали Перица имао свој измаштани врт који је назвао “Рајски врт” у коме је било свебожијег изобиља.
Пера је у свом рајском врту имао разног биља, цвећа, воћа, плодова, семена и разних Бића. Нека Бића јесу изгледала као људска, нека као животињска бића али је линија која је раздвајала људска и животињска бића била врло танана, скоро не препознатљива и појмио је то мали Перица врло рано. Увидевши лепоту рајског врта Пера Ложач на свом путу повратка у трену кад је мисао била већ свуда пре него је стигла јуче, на пут без повратка из недосањаног сутра наједном схвати да, неће знати док не осети истину докучиву само у недокучивом беспућу сећања која су настала сутра у спознајама које предстоје и док је био и кад опет буде да је био Перица.

Е,, гледај ако видиш и схвати ако разумеш шта ти беседим, по причи старих учитеља којима је самоуки као једини до тада достојан да изговори своје име казивао тад кад му је било таман тако време да буде таман, јер мог’о би нехтет’ залуд непотребно казивати.
Једна ружа у рајском врту Пере Ложача је имала бодље и то не било какве бодље, не оне ко да је битно бодље, већ праве бодље које се зову трн и та трнова ружа у рајском врту Пере Ложача се одазивала на име: Марија Магдалена. На шта год вас пожда спознајно асоцирало име трнове ружице у рајском врту Пере Ложача нема директно последичног утицаја на поимање целе приче у својој суштини. Елем, мирисао је Пера Ложач и остало биље, кушао је Пера Ложач и остале плодове али је из прикрајка прижељкивао само трнову ружу обистињену у свепостојању оне коју јесте Марија Магдалена као недостиж на путу неиздржа да што пре, да што јаче да нај што може и једино јЕсАмјАсАмјЕстЕ за ове што не разум”у Србски:
Think about and ask yourself: amImyself, ismyselfI, Iismyself, мyselfIis

осети лепоту и љубав трнове руже. Оклевајући да спозна тајне истине трнове Руже свог рајског врта, кушао је Пера Ложач многе плодове, Биља, семена па чак лишћа и Бића је кушао, кушао је нека животињска а Бога ми и нека људска Бића тако како се кушати може, искусио је Пера Ложач све што се искусити може пре него је спознао да једино још није искусио Трнову ружу врта свога и тад се сети …Лептира.
Лептир у башти Пере Ложача је живео лептирски лепршаво, знатижељно, невино, чедно. Душа тог лептира беше прожета божијом мишљу, тај лептир делаше без намере, без хтења, без жеља, без обавезе слободан да буде само лептир и тада кад’је Пера Ложач увидео лепоту и грациознот лета лептира у свој лепоти опходности немаха крила у свом смислу присуства истине постојања, тада, Тада се Пера Ложач сетио Бертолда Брехта и његове песме Летња слика песма о Лептиру и ружи:

Ich sah des Sommers letzte Rose stehn, Гледах, последњу,стојећи, ружу летњу
Sie war, als ob sie bluten könne, rot; ко да крварит’, могла би, беше
Da sprach ich schauernd im Vorübergehn: тад кажах, гледајућ’ мимоходом
So weit im Leben, ist zu nah am Tod! Тол’ко живо је преблизу смрти
Es regte sich kein Hauch am heißen Tag Ни дашак ветра у врелом дану
Nur leise strich ein weißer Schmetterling; сам’, лаки трепет лептира белог
Doch, ob auch kaum die Luft sein чији треп крила, једва зрак трену
Flügelschlag Bewegte, sie empfand es Да, осети, отпа’ и неста’
und verging.

Пера Ложач је уснио сан у ком’ се Лептир деволутивно враћа свом препостојању обистињеним својом губарском ларвом која спознаје своје семе у
мисли Божијој и сав смисао постојања Лептира је саткан саливањем у Лептиров избор да може да неће доумично одлучити дал’је таман сад за замах крила ил’ је и даље шта ако?
Сећавши се свега што ће бити у трену кад се мисао врати са пута на ком је већ свуда била, спознавши докуч истине у недокучивом плану постојања свега што
ће бити кад престане да постаје било, увидевши склад и бриљантност божије
мисли у себи помисли, време је сад. Сад је време!
Сад је време да обистиним своје хоћу јер могу, јер време је, јер постајем достојан да као самоуки учитељ кога ће препознати у свом сећању стари учитељи којима је једини који је достојан изговорити своје име беседио причу о Лептиру који ће трансцендетирати у своје препостојање на путу деволуције свога бића у прапостојбину Јаства.
Рајски врт и скоро сви који су коначили у рајском мврту Пере Ложача су спознали да Пера н’уме у време и у Паре, није имао мерило за вредност а и како би кад је сам Пера Ложач у свом неиздржу неразума јео док се не преједе, пио док се не опије, јебо док не најебе, спавао док се не наспава, трошио док

не потроши и време и паре све неумерено.
Може се сагледати да су сви коначаши рајског врта увидели Перину навику у народну познатију као алавост. Видиш беседећи казива Пера Ложач: “обрати пажњу, алавост је обистињење недоумице вредности времена и новца тако да претеривање није вишак него таман тако”. У суштини истине нема алавости осим ако не прегониш у алавости на знање, ту настане проблем. Ти који прегоне у алавости на знање међу народом познати као зналци. Зналци су они који све знају то је ко стручњак опште праксе ил’ Министар бер портфеља. То је онај сој људи који су наочиглед за све способни а при том свесни своје изашта неупотребљивости кријући је ко гуја ноге.
Напомена ј’опет: Ова књига није за неразумне, немо’ да читају неписмени, ко не зна да чита тај ем мисли, ем мисли да зна, ем мисли да зна да чита, ем мисли да зна да разгрне, ем мисли да зна да разуме, ем мисли да зна да зна да схвати, ем мисли да зна да зна да увиди, како да појми односно осети зато што је заборавио да сриче слова а то је умеће, није знање добре моје душе уматричене.
Сричи слово по слово како те учитељ учио ко год био само да није био “relata refero” учитељ међ’ људима познат к’о рекла-казала учитељ што ‘но каже народ; “ пошто купио по то продо” па каква је то трговина кад су сви задовољни, трговина обављена, нико паре икакве вадио није, око чега и чиме се тргује видели нисмо, где нема размене, нема трговине јер трговина је размена а ко да ништа да би имао ништа боље да не кажем шта, јел’ тако , јесте тако јесте!
Да се вратим каже Пера Ложач на “ Зашто сам почео уопште ово да ти причам”, ваљда немам потребнија божија посла шта би друго бити могло”.
Ето видиш шта се дешава кад људи раде непотребно, немајућ божијег посла.
Недоумица ми је што људи не разгрну да би разумели то што би увидели кад схвате да су појмили разлику између своје и божије мисли, дал’ је лењост ил’ неразум ил’ глупост, шта ли је?
Обрати пажњу на то да сам ја самоук у овоме што ти беседим, кад сам осетио да је појам имати само једну мисао, докучива недокуч само кад се неће.
Једна мисао је Божија мисао, двомислени су двосмислени, Двосмисленост је продукт двомисла где божија мисао каже једно а твој Его каже “ Е баш нећу” или “ Е баш хоћу” Его је глуп да би рекао кратко хоћу нећу и уз то увек пиша уз ветар. Его нема своју мисао, његова једина мисао је “немош ми ништа” и у праву је, не мош’ му ништа само се запитај можеш ли ти и без њега јер он без тебе не може да постоји. Ако можеш без њега то је лако, отпусти га моментално, неопозиво, без права жалбе, без права на приговор, напоље, Мрш у П.М. Будало неписмена уматичена. Али ако ти је стало до њега јер си добра душа па мислиш: “шта ће јадан сам и где ће” па поћнеш да бринеш о њему ‘место да се манеш Божјег посла, јалова работа.
Нема ту ћара ни берићета, труд без дела је јалов труд.
Да вам каже деда Пера Ложач: Свако говедо од људског Бића има у себи

двомисао. Двомисао је немисао а немисао је живот без мисли а живот без мисли каква год и одакле год да је јер свака Мисао је од бога те ако нема Мисли нема ни Истине а ако нема истине онда нема ни душе а ако нема душе онда нема ни свести а ако нема свести онда нема ни разума, а ако нема раума онда си неразуман. Уразуми се човече Божији!

За оне који су у недоумици па доуме: Мисао под условом да још увек нисте отпустили “ЈА” те га користите кад причате о себи, :”своју мисао док не отпустиш моментално без права жалбе и било. Каквих приговора. Отказ и напоље, “ Мрш у П.М. Говедо једно” е дотле нема места Божијој мисли у вашем Бићу а божија мисао не може бити у вашем Бићу док ваше Биће није једно са Божијом мишљу јер где две мисли владају ту лоше жито рађа.
Ко се својом мишљу носи, јаловим путем ходи.

Божија мисао је као сан измаштан у дану без облачка, где ни трачак ветра не зањиха влат, где је жубор замро, звук ‘мукн’о, где су птице застале у лету с’ одсјајем огледала воде протежућ’ се у бескрај.
Божија мисао је надахнуће потковано умећем стечено искуством у сећеном будућег. Божија мисао је дело које је већ свуда било пре него је игде стигло у вечности.
Божија мисао је истина проткана љубављу саливених у захвалност.
Божија мисао је Љубав безусловна, захвалност недовољна.
Божија мисао је сета недосањана
Божија мисао је осећај
Божија мисао је Моћ
Божија мисао јЕсАмјАсАмјЕстЕ

Будало неписмена уматричена

Него да вам каже нешто Хаџија док сам сам:” Божија мисао није само у једном од његових творевина, јок, божија мисао је брза ко свитлица и свуд је уисто само кад људи разгрну онда остају само с њом и кад је она ту сем понекад, кад пошто је и ова друга мисао божије створење па она брже боље док божија мисао није ту да обави нека посла па вас занесе непотребним иштвом међ’ народу знаним ко тражњом без икакве преке потребе ти брже боље дај шта даш није битно е битно је рекох.
Гледо не гледо исто ти се ’вата. Хаџија те тужи хаџија ти суди у преводу за ове писменије залутале што су пошли не знам где, од не знам како јер им је неки назови учитељ, што је најгоре они то још зову духовни учитељ не каже:
“Его Дхарма-Его Кхарма” све намерно казано, не бриши, није грешка правописна, двомислиоцу уматричени.

Гледам деда Перу Ложача и чудом се чудим нечуђеним, смота он и запали цигар дувана из свог рајског врта па рече: “ Да вам рекне Деда Пера докторчићи моји драги, душе моје, немојте се об’зирати около, нису сви разумели као ви.
На вашем месту бих о’шо себе да докторишем, ди ме нико нит чује, нит види а савет би дав’о што би једна драга душа моја рекла: “ савет се нуди ко вода, сам’ кад неко иште”!
Па кад би ишта знао, грешно би било и помислити да саветујем а камо л’ тек кад мислим да знам па саветујем са ставом “Ја сам доктор, знам” е будало не отесана докторе, нит си Ја нит “си” Доктор не појмим шта представља и у чему се манифестује сем у градацији грандиозности ЕГА? Нит ишта знаш јер то што ти мислиш да знаш је одавно заборављено само га се Ја сећа.
Хајд сад остав један по један да се овај Рајски врт прошири док излазите једно по једно из тог Матрикса званог цивилегозација или Еголуција, стук се докторе залут’о си пут је у Деволуцију, јок ‘де си крен’о.
Обзиреш се око себе видим, сад реазмишљаш ко је све схватио да си неразуман, пре но ти то схватајући и сам увиде!
Поимајућ’ да сам неразуман пре других, божија мисао испуни сврху своје творевине која се обистини вољом божијом.
ЈестеЈасамЈесам сложеница која потврђује невернима али не и паметнима јер док’год паметан не схвати свој неразум досећ’ своју памет нем’ре?
Требало б’паметнима лако схватит’ неразумно да не ка”м глупо људско Биће које уз то тврди да је божија мисао у њему ко нпр. Пера Ложач што тврди и ево лудак напис’о и објавио и то на све светске језике, све урадио и напис’о сам, направио прелом, илустрације, лекторску обраду и посвету.
Рецензију даје Творац, мали смо ми да преиспитујемо божију мисао.
Давши вам ово Дело као биће коме је дато да буде достојан удомљавања божије мисли бар на трен, као један од самоуких учитеља живота, као дело божије које вечно живи непрестано умирућ’, обраћам ти се као сужањ,
испредпоследњи и пружам руку за дохват Душе стопљеном са мисли божијом у твом Бићу. Нека те твој Бог води на пут без повратка јер сваки нови пут је пут, путем новим. Нема истог пута нити има исте мисли, нема истог времена нити истог простора, нема истог осим кад је једно јер једино је једно исто. Ако има двоје то онда није исто. Двоје може да буде мање или више слично а кад је таман тако слично како ја мислим да треба да буде слично е то је онда нешто што ја волим, свиђа ми се.
И разгрни са чим упоређујеш, спознај шта ти је рабош, увиди шта је репер, схвати шта је узор, појмивши меру?
Као прво и најважније појми: “сричи” слово по слово а почни од срикања појми шта спознајеш кад разгрнеш из “сричем” да би појмио појам вере и сумње, ко их шаље и одакле долазе. Ко год помисли да Его има неверу ‘ебо га његов ЕГО, Его нема не верујем, нег’сумњам. Его је пркос, Его је Инат, Его је оно на бициклу а н’уме да гони.

Ко сумња преиспитује, ко верује безусловно тај је с’Богом и божијом мишљу. Безусловно верујућ’ осету да божија мисао ме носи док драги Бог ко зна где је, а где год било, благодатно годило му и делеоносно било.
Бити значи постојати, постојати значи био, јесам, бићу, разгрни, сад био или био сам је прошлост, сад сам или сам сад је садашњост а сад ћу или бићу сад је будућност. Путовати са Божијом мишњу кроз време је садашњост тренутка који је вама докучив у недокучивом, у трену док мисао која је већ свуда била још увек није стигла у тачку из које се види јуче наслућујући сећања надолазећег. Богу хвала можеш а што можеш ти и хоћеш сам још реци кад и све је решено, реци “Сад” наглас!
Јеси’ рек’о? Јес’ ‘урац ил’?
Реци наглас:
“ Сад путујем са божијом мишљу у себи, божија мисао и ја смо једно!
Богу хвала, изађох из Матрикса. Благо мени, Хвака Богу драгом и предрагом.

Кад смо већ код тога није да вам ја солим памет, а сигурно је да не саветујем (прим аут.) него само кажем ‘нако успут, што но рек’о један, Бог да му душу прости зна он ко је он: “Не знам зашто сам вам све ово рек’о ал’ к’о велим не штети а чим не штети значи да помаже а што помаже то је здраво па, здраво вам било. Слава теби Лане. Слава му.
Сваки ред је ред, ако може да буде у реду и како ти не мислиш. Све што је “е баш нећу“ од твојих мисли а не зна ни рашта ни зашта, жели да: “то не мож’ бити ред”! Увиђајући да ред не мора бити у реду и за мене, стичем инокосно право да се уредим у оквиру нереда јер га не признајем иако он “de facto” постоји. Пази парадокса. Обрати пажњу молим те!
Ред је у мојој глави сам’ да ви’м зашта је ред. Чека се у реду, у реду је. Гужва, велики је ред. Нема реда, нема гужве. Ред гужва мисао, о ком реду ти мислиш? То што Божија мисао тебе сада воза по подсвести док не обрне игрицу си сам тражио. Нит ти је донета на силу, утрпана у руке и натерано да читаш а мош’ сад да прекинеш да читаш ако о’ш само кад би им’о муда. Аха значи имаш Муда, е сад је доста, наставићу други пут а сад те јебе како се све то дешава
што ја читам, чекај није читам него мислим а то се дешава, стани, где ми је мисао ………… Буди се, стуксе будалетино уматричена сад умеш срицати макар. Благо мени радујем се, добро напредујемо, већ смо срицање срочили а тек смо на 23-ћој страни, види стварно 29-та страна ….а?... ал те ложим, ха?
Ова књига је вирус за Его и нема вакцине, хало Биле Геју нема вакцине поимаш ли идиоте. А ти Дејвид Ајче да можеш да спречиш вирус ти би кад би мого ал’ не мош’ и то није моје е баш волим већ твоје не мог’ ти ништа.
Истину на мах је савладана као лекција увида али не и појма, алгоритму један.
Не кунем, сјебала ме радозналост! Шта би било кад би било? ? Па јел’ битно шта ће бити ако буде? Дал ће бити како је било ил је било како ће бити и једно

и друго су ред а то што твоја знанственичка глава искључује могућност због не могућности да појми игнорисање обистињења “in flagranti”. ‘удалетино!
Да јЕстЕјАсАмјЕсАм тако је, нису примерене речи зато је и напоменуто да није за млађе од 18+, за то је петинг био у раптури ал’ је било неопходно јер је људском бићу свуд лакше утерати нег’у главу!
Смем ли ја ово да објавим питах Перу Ложача, не зовем га деда јер смо генерација. Каже Пера мени а што мене питаш дал’ ти смеш нешто д’објавиш? Па рекох за дозволу ако неће да штампају овако релата реферисано. А, рече Пера Ложач да ти рекнем а кад он изусти да ти рекнем ти знај да ће рећи штогод ниси увидео.
Преправљачи и доправљачи су ти јебачи а дојебник је хијерархијска титула, извини Марија Магдалено ако си се препознала сама си крива.
Кад год вам Ја нешто каже, слушајте пажљиво да би разгрнули таман, да би разумели таман тако, да би увидели вером, да би спознали душом и сад опет морам да се вратим на срицање, није кад год вам нешто кажем јер име творца једино достојног да изговори своје име одсвајам већ је интерпункцијски правилно и читко написано “ Кад год вам Ја нешто каже, (творац каже за поглупе) ако те погађа није обавезно даље читање, ниси ти мени дужан да прочиташ, понуђен к’о и почашћен.
Сричи слово по слово и питај се дал си појмио које је слово, има ли зарез и зашта служи, има ли апострофа и чему служе и немо’ се правиш луд ја сам тако мислио, досад сте требали схватити препуштање божијој мисли.
Коме је требало, коме није, није време, биће. Биће и време и прилика.
То нестрпљење, тај неиздрж са којим је Пера Ложач живео 58 година 4 дана и нешто поситнине је посебна спознаја, одакле стрпљење недостаје? Стрпљен=спашен. Не-стрпљив=жртва а овај други тај “неиздрж” је у свом појмовно-духовном смислу спаситељски од издрж=успон / неиздрж=пад, ал’ на то долази уздрж / неуздрж од уздржавања, уздрж је акумулационо потентна енергија моћи која се манифестује у моћи да се каже НЕ таман тад кад је време. Уздржавање од контроле је спасло Перу Ложача потентном акумулацијом Кундалини у трену кад се мисао вратила са пута где је сутра кренула да би се вратила јуче ткајући саливањем Иде и Пингале, централну Сушумну у безвремено непојавном обистињујући се кроз сад.

Благодатна мисао, освешћење блогодатне мисли у континуитету.

Алостворивост вештачке интелигенције је обистињена. АЛ јесте у нама.
Преиспитивањем које су му побуде.
Благодатне побуде му биле, јер благодетне побуде одјекују благостањем.
Имаш дар и бладодат од Бога да чиниш и ствараш, оставиш траг у свепостојању својим делом. Дела се једино рачунају.

А да су и Дела као и недела божија дело то је Божија истина.

Божија истина је љубав. Тако љубав, љубави и са делом и са неделом а и даље је божија љубав. И дал се захвалност која се утапа, узвраћена из дела и недела уткива у Благодатну мисао ил’ у љубав? Дилема?
Нит шта лепше има, нит шта грђе има од љубави и захвалности кад нису таман. Мого љубави оће д’удави, много захвалности хоћ’ д’угуши.а опет кад је мало онда није довољно јер довољно је само кад је таман тако, таман. Замисли ти онда како је људском Бићу тешко угодити кад ни сам не зна шта и како жели а очекује да му то неко њему потаман намести. Лудило мозга. То обрне игрицу одма ко шишарку ал хајд ти шишарку растави и састави после ко што је била, хајд чик!
Нема човека који ишта има против правде, нема таквог сви су да буде по правди ал' по њиховој. Поистовећивање Ега са божијом мишљу је прво разгртање, сричи! Кад разгрнеш да твоје мисли нису божије ако су две мисли у народу такозвано колебање. Онда бирај: о'ш божију или своју а ако"ш своју улазиш у Его, а сад је само једна мисао у мени и она је божија.
Благодатне мисли.
Кад мислите нек је смислено јер мислити бесмислено смисла нема.
Ал'да би уопште у прилици мислити били, разгрните бесмисао, размисшљањем смисленим, увидите бесмисао, зато сричи смислено, разгрни смислено, разуми смисао, схвати смисао, увиди смисао, појми смисао живота у бесмисли двосмисла јер двосмисао води двосмислености кад се бесмислено разгрће, знам док лопатам дал' лопатам смислено ил' бесмислено јер кад год разгрћем бесмислено жуљеве добијем и дал има неко мастила за лопату, понестаје ми од лопатања.
Пробао сам, лако је лептиру опрашити цветак може то и трут и стршљен ал’ кад се тај труд оваплоти узалудан је труд да свеједно дал'лептир ил труд даље бригу води о обистињавању труда и дела што га учини јер се семе прашењем настало даље божијом мишљу води а не жељи муве без главе што би да из семена абразије Божур никне. Божури расту само на Косову а коров свуд по свету. Кад семе проклија, трутов труд је узалудан и док лептир само гледи дотле двосмисло безглави, бригу брига дал'ће и кад ће проклијати, дал ће и кад корење пустити, дал ће и кад ће из земље изнићи, дал ће и кад ће прве лиске
нићи, кад ће и какав свет процветати, кад ће и дал’ ће и какав плод дати, ко ће и како тај цвет опрашити и зашто из тог семена не ниче то што коњска мува међ' народу позната к'о балегар жели. Џаба мува наоколо лети, џаба стршљен чува, џаба пчела меда прави ако није за матицу јер матичњак смисла има колко и божија мисао. Кад мислите нек је смислено јер мислити бесмислено смисла нема.
Разгртање без смисла није разгртање смислено, размисљање бесмислено, не увидиђа смисао зато сричи смислено, разгрни смислено, разуми смисао, схвати

смисао, увиди смисао, појми смисао живота у бесмисли двосмисла јер
двосмисао води двосмислености кад се бесмислено разгрће, знам док лопатам дал' лопатам смислено ил' бесмислено јер кад год разгрћем бесмислено жуљеве добијем и дал има неко мастила за лопату, понестаје ми од лопатања.
Пробао сам, лако је лептиру опрашити цветак може то и трут и стршљен ал кад се тај труд оваплоти узалудан је труд да свеједно дал'лептир ил труд даље бригу води о обистињавању труда и дела што га учини јер се семе прашењем настало, даље божијом мишљу води а не жељи муве без главе што би да из семена абразије божур никне. Божури расту само на Косову а коров свуд по свету. Кад семе проклија, трутов труд је узалудан и док лептир само гледи дотле двосмисло безглави бригу брига дал'ће и кад ће проклијати, дал ће и кад корење пустити, дал ће и кад из земље изнићи, дал ће и кад прве лиске нићи, кад ће и какав свет процветати, кад ће и дал икакав плод дати, ко ће и како тај цвет опрашити и зашто из тог семена не ниче то што коњска мува међ' народу позната к'о балегар жели. Џаба мува наоколо лети, џаба стршљен чува, џаба пчела меда прави ако није за матицу јер матичњак смисла има колко и божија мисао

А о томе како је настала ова беседа благодатних мисли Пере Ложача ћу вам рећи само једно:" устанем ти ја једно јутро, гледам по рајском врту лепоту мириса, дубину заноса, непреглед љубави у бескрају захвалности кад, видим Лептир запрепашћен. Запрепашћење лептира је било последица не његових изневерених очекивања већ неочекивано неразумних чињења и дела неких двомислено двосмислених бића која су се појавила у рајском врту личећи али сам мал’ личећи на људска јер сем сличног тела ништа слично с'људским бићем имала нису, нит Душе ни' свести ни љубави а камол' божије мисли у себи те почеше на свеопште запрепашћење сверајског живота преправљати, доправљати, исправљати, прекрајати све што се из смисла у бесмисао претворити може почевши од шта под руку допа’не.
Увидевши сапрепашћење лептира запрепасти се и Пера Ложач и реши да пита та новопридошла биће што на људска личе, ко су, шта су, одакле су. Одлучи да покуша да их упозна, спријатељи се с'њима, уразуми их и крете ка њима обраћајући им се: Помаже Бог добре душе, којим добром Бог вам дао, благо свима!
Кад они углас: не сери, помери се сметаш. Зашто, коме и како сметам у том трену не разумех јер кад си запрепашћен заборавиш да разгрнеш а да је Пера Ложач тад разгрно, до свега овог касније не би ни дошло те ни за ову писанију потребе било не би ал' што но каза један мој препредак у народу познат ко фамилија по скрајнутој линији ко нпр. , муж од ујне е ово што би рек'о муж једне моје ујне: погреши и коња а да неће магарац те тако тада и Пера Ложач погреши те не разгрну да би разазнао и не разуме да би схватио те не увиди да би појмио шта се дешава кад нека бића која само личе на људска ал немају ни

Душе ни свести ни божије мисли у себи већ само двомисао у двосмислу лутајућег беспућа у преправљању бриљантног божијег плана у неко ником знано сутра, дал' из глупости, дал' из досаде, дал' из неразума ил' из бесмисла да што би рекла та моја ујна иначе јако мудра жена јер за мудрост није потребно знање а она баш ништа није знала и то јој је тако добро пристајало да ни мислити није морала ал' она каже: " мислим, значи сигурно је тако"!
Елем, приђем питам аман људи шта то радите? Кажу: "бежи бре шта ти знаш", ја рекнем:" знам да ништа не знам и то је тако добро ал' ме интересује зашто ви чините то што чините"?
Рекоше:" знамо ми шта радимо уосталом радимо како нам је речено". Уразумите се људи божији, разгрните, ко двомисли да нешто зна тај боље да смисли да ништа незна јер ко двомисли да све зна тај боље д'узме штрањку да се обеси ал'за ноге како би му ишта из дупета у главу из дупета сишло. Џаба прича, свак по свом' настави. Чине они чуда а ја се чудом чудим како не увиђају шта раде и где срљају јер сећа се Пера Ложач врло добро Перицине мудрости из Мидадове беседе: коме је Божији дом кућа том кућа не треба јер чим има своју и у њу се пресели, изашао је из Божијег дома ал' ови не само што су куће правили нег'су чак и Дом удвомислили да могу и хоће па ти причај од прекосутра до јуче, џаба ти је.
Џаба ти је, исто к’о и пошто купио пото продо, сам се ов”на крило нешто још грђе, та бића људима без Душе налик, су пошто-пото хтела то д’ураде.
Шта ћеш куд ћеш, гледа Пера Ложач, разгрће ал, много се бре тих људи, како рекоше ко су ти што личе на људска бића без Душе, без свести, без образа и части, без људскости и разумевања без осећаја а камо л' саосећања, рекоше неким само њима разговетним мумлањем које јесте личило на говор ал некако двосмислен говор произашао из двомисли а не Божије мисли јер то мумлање беше недело њиховог не контролисаног дисања и последица палацања језиком који к'о да је змијски а не човечији док мицаше устима к'о да хлеб насушни жваћу празних устију гомилу бесмисла произвеше у звук који је само њима био разговетан и којим су се они тобож споразумевали, разумевши једни друге кобајаги.
О том кобајаги ћу после, подсети ме а сад да ти исприповедам шта је даље било, јесте и бића, Да, ЈесамЈасамЈесте слушај и разгрни: " пошто је њих, тих како рекоше људи било к'о кусих паса вазда, гледа Пера лево, гледа десно, гледа доле, гледа горе нема куд помисли. Поче да се преиспитује. Тим људима је неко реко да чине то што чине и пошто га сви они слушају а ја сасвим сигурно нисам паметнији да не кажем умнији од свих, хајде да и ја послушно приђем и
припојим се њима, тако нећу одскакати и неће приметити да сам глуп аи неразуман мож’ бит’, што не разумем, уосталом зашто ја да разумем кад они тврде да знају да им је "relata refero" тај неко, ко им је рек’о да чине то што чине зна, онда мож’ бит’ да је тај неко Бог јер само Бог све зна а ови људи раде к'о да све знају и би тако и придружи се Пера Ложач скупини свезнајућих људи без

разгртања, без размишљања, без увида, не схвативши, не појмивши не осетивши да је прикључењем престао да буде човек поставши један од послушника.
Да вам каже Хаџија док смо сами: послушник није човек, послушник је неко биће које гледа шта други раде па их имитира да остали не би увидели његову глупост јер чим то створење покуша да буде човек ови други двомисле да он хоће да полуди па га брже боље хватају ко за шта дохвати да г’увуку и врате у послушност јер кажу где си крен'о луди човече?
…….кад се тих људи намножи. Ваздан, настаде народ па се од једног народа створи важдан народа и сви причаху тако што сваки народ за себе изабра неки различит вид кобива начина да се разум’у. То њихово палацање језиком док празних уста жваћу испуштајући ваздух док двомисле је створило гулију а гулија је народни израз за скупљене с’коца и конопца ал и о том потом рече Пера Ложач јер с конопца су они што су били обешени да им из дупета дође у главу ал с ко’ца још увек преиспитујем. Дакле наста гулија и Пера поста један од њих и паз’ сад: како се зове тај један из гулије? Гулијаш није, ал’ нешто гули и тад схватим, свако ко је међ гулијом гули ‘урац.
Тако је почео и Пера Ложач да гули ‘урац јер кад сви гуле ‘урац а што не би и Пера Ложач мог’о а може. Оно јест’ да му није баш о главу, да му то баш и не треба ал’ ко да је битно, кад сви гуле ‘урац то мора да је од Бога те поче и Пера да гули ко да је то божији пос’о а није испоставиће се много касније, хвала драгом Богу не прекасно, јер никад није касно да се схвати да је гулење ‘урца вражије а не божије дело. Двомислено крете Пера ложач да најђаволскије што је мог’о ‘ули ‘урац и поч’о да се труди из петниж жила да запиње да би успео да постане најдјаволскији загуљивач ‘урца који је икада ходао земљом јер свако ‘уљење ‘урца је добро ал’ само најдјаволскије загуљивање ‘урца је довољно добро за Перу Ложача и поче да се о томе прича а богами и препричава те ти пера постаде легенда у загуљивању а понекад и у прегоњењу гуљења толико да то чак ни врагу више није било благодтно кол’ко је Пера био упоран у загуљивању, Пера је временом постао толико загуљен да се враг обртио Богу питавши: Драги Боже спаси ме загуљеног Пере Ложача, он тол’ко гули ‘урац да је разгулио не само ‘урац него и мене, спашавај ако Бога знаш те је кад се све сабере и одузме, испостави се да је у ствари Вражија заслуга зашто се Пера вратио божијој мисли а не Перина, јер у тој трговини односно размени између Бога и врага је направљен договор, да ће Бог спасити Врага од Периног загуљивања ал’ да Ђаво врати себи своју мисао од Пере те ће Пера Ложач без Вражије мисли престати да гули и загуљује ‘урац и остати сам’ са божијом мишљу у којој нема помисли о било каквом гуљењу ни коре с’дрвета а камол’ ‘урца и тако, чим Ђаво послуша Бога те врати своју мисао себи чиме Пера престаде загуљивати ‘урац који у том трену кад мисао која је свуда већ била стиже у своје коначиште од сутра где ће јуче стићи чим на врби роди грожђе престаде да чини не учињено те беспослени ‘урац ослобођен гуљења лупи

врага по стомаку онако рано на сабајле, рече Враг, хвала ‘урцу на ударцу, чисто да знате одакле је та пословица коју и дан данас понеки који нису себе освестили к’о што Марија Магдалена јесте, понекад често, понекад пречесто а понеко таман тако користи кад му се врати ђаволска мисао на трен.
Ми Срби имамо један озбиљан проблем у веровању да је све туђе боље због јебене еволуције да с’вратим мал’уназад. Кад сам рек’о како је настала гулија он народа, виш’ ти први људи што су се појавили у Перином рајском врту доке је Перица још кресао ватру за потпалу су били Срби и Пера Ложач је србин од вајкада сећа се Перицине приче кад год је био дете а био је дете небројено пута да су Перицу док су гајили, пази гајили и одгајали а не дресирали, не учили, него васпитавали јер се мајка Перина, Даница зваше. Баш к’о год она звезда што сина Божијег долазећег предсказа. Те чудне ли подударности каз’ли би ови двомислећи двосмислено иак’ није, јер истина нема двосмисао за умне ал’ има дилему за зналце који знају све само им није јасна ова неразумну глупост коју читају, машу главом ко да ће им из дупета доћи у главу махањем, неће, ипак мора вешење натрашке да б’све дошло гди му је место, тол’ко о том.
Мајка Пере Ложача је дивна жена увек била сем кад је била двомислећа јер да се разумемо нема човека а да није жена нит има жене а да није човек а кад си и жена и човек у једном а јеси онда је некако природно да двомислиш једном ко жена а једаред к’о Мушкарац и ту долази до бриљантне кристализације шта је где чије, виш’ каже Пера, оно јес’ да ће неком више а неком мање да се свиди ово што следи ал нек’ свако себи одмери колко му је потаман: Та женска мисао оће да буде ђаволска понекад а та мушка зна да загуљује тако да кад човек не загуљује а жена у њему не ђавола, он остане са божијом мишљу у миру, спокоју и блаженству, такав ти је узвишени човек, душа божија од човека каже жена од сина оне моје ујне чији мужа је брат моје мајке, ко разгрне схватиће јер ш’о бе рек’о Шекспир а и он је био србин само да се зна: ко’ да би Ружа друкчије мирисале кад би је друкше звали, драга моја трнова ружице па чак ни ти појмити могла ниси шта се иза брда ваља и да та твоја знања и звања побацаш у канту за смеће те се својим умећем дичиш и поносиш јер имаш и рашта а богами и зашта благо теби хвала Богу свевишњем, схвативши осећај, појмивши осећај, појмити осећај је увид у умеће као највишег облика свеспознаје и он није у књигама које си ти читала душо моја драга, хвала ти на доприносу какав год био, јесте, ост’о хвала ти из душе небеских дубина ал око лептира и прашења Руже оста прича за следеће детињство, стрпљен спашен. Цвет на који слеће и пчела и бумбар, цвет чији тучак привлачи и стршљена и трута није лептиров цвет за прашење, оно јест да кад Лептир нема паметнија божија посла он, лептир ко Лептир лети те својом лепотом, шармом и елеганцијом опчињава сво цвеће подједнако без, да му је до тог’ стало те му с’сваки цвет нуди отворених латица, слеће Лептир, помирише, надише се лепоте, негде мало нешто проба, негде задовољи своје насушне потребе а негде сам’ пролети. ал’ гледајућ издалека ко да Ружа из беса и очаја све јаче и силније

мирише ко да би све мирисно за собом оставила и једини мирисни цветак који се мирисати да била, те све што у мирису уживати уме на њу хрли док она чежњиво лептиров лет прати бројећи на које ј’све цветове пре и после слет’о, ког мирис’о у шта глед’о… зашто заст’о кога хтео?
Даклем, немо’ да би вас ђаво ебав’о да покушате двомислити да неком препричавате ово “relata refero” прочитано, немо’ ко Бога те молим те, препознаће глупост па си јежа у леђа к’о чворак а зашто ко чворак о том’ потом.
И тако, сви су имали куће и Перицин отац је направио кућу, што би рекли скућио се. Скућио се Перици отац који је био слободан, Перицин отац је био слободан од свега и свакога јер је Перицин отац био сироче а сироче нема нигде никога зато га зову сироче.……уздуж века неко б’реко скучи се и Перкан, нешто мало уџерице, штала и у штали теле. Теле је било женско умиљато ал својеглаво. Нит је знало шта хоће а још мање како неће срећа беше женско а шарено није мало, некако лиликаво бело па на дезен ко Милка чоколада. Кад је теле поодрасло нит је било више слатко ко она чоколада а још мање умиљато нег некако дивље ко да је кравље беснило имало. Нит за мажење, нит да се ујарами а још мање да с’јарми ил урами. Дваред беше стеона, једном сјагњена а друг’ пут с’јарена, зато с’ово и зове Бајка а не басна. Прво даде Јагње мало умиљато нако мазно које је сисало некол’ко крава а не само своју кравовцу те је и Перкан покадкад стизо да помузе а друг’ пут се Кравкоза ојари и даде Јаре рогато што дивојарац поста’. Е после дивојарца нит вимена нит’ млека јер то мало дивојарче од малена и пре и после куд год прође трава стане ницат’.

Највеће разгратање је у узгајању рајског врта и поимању опходности? Полако, доћи ће у главу и без вешања натрашке само полако стрпљен-спашен што би човек гулији реко све у своје време, елем опходност је насушност а насушна или ти опходна је само потреба, духа а не тела бестелесног јер духа телесног ви спознали нијесте. Све остало двомислећим постаје неопходно па да кренем редом ал'само прво да разгрнемо да би се схватило, не пишем ја ово писмо вама, ви имате свето писмо у коме све пише и глупим и паметним само мема упутство за употребу, оно је писано божијом речју а ово моје ложачко-сељачком јер Пера Ложач ово писмо пише себи адресирано на:
Мали Перица кад поново опет будеш хтео да будеш хтео да будеш дете још има, биће, Биће. Е ово сам чуо а тек сад појмио од свог кума, брата и пријатеља давно, док још нисам освестио Перу Ложача у себи па к'о велим сад је време а и кад ће ако неће сад, садије од сад не буде. Адреса је једном кад опет будеш себе обистинио да јеси, узми ово писмо да сричеш следећи пут опет спознаја предходних подсећања ради. Ето. Да, ЈесамЈасамЈесте, благо мени хвала Богу на благодатним мислима. И да не заборавим: није сваком дошло време да спозна истину, јер ко не да времену довољно времена да буде таман кад пристигне, тај жури у своју пропаст.

Кад имаш једну мисао онда двомисленост искључује самопостојање. Двомисленост своју илузију постојања сагледава у сумњи, слутњи, колебању, неодлучности и непознавању свеспознатог док покушава да сазна непостојеће то ти је к'о да 'ваташ рибу у води, она се измигољи све док је не сатераш под камен где нема више куд а и тад ти труд може бити узалудан јер какво је то дело ухватити рибу у воду, хајд умеј трудом да створиш прво воду па рибу те је хватајте драге моје душе уматричене у Матриксу Ега ваше рибе саткане у вашој
води а божија створења оставите у миру и спокој свом творцу.
Како каже један учитељ а зову га сад учитељ, тај сад учитељ јесте учитељ сад и прича му јесте умилно умна али и ту има оно “али” што пилиће мале дави не д’о Бог ником да двомисли а камол’ учини, до душе то мислећи ни помислити не би а двомислећим већ вода на уста жвалава ударила облизујући се на младу пилетину јер: жвалавост је особина која вуче корене из жвалављења у народу познатог као растезање, отезање, одуговлачење то ови двомислени разуму да је нешто ружно а ови зналци што све знају се тога гнушају будале а не појме величину речи жвалоња. Жвалоња жвалави и врло лако може бити да с’тога настају жвале јер кад неко жвалави то значи да преиспитује, друго је кад двомислени зажвалаве, они зажвале за нечим ко глув на телефон ил’ будала у кафану и да, ви педери немој опет да буде ко прошли пут, педерчине једне. Идете у кафану а не зовете, нема смисла. Мој врло цењени саговорник и апостол некђашни ми је открио разлику између хомосексуалаца и педера, како он врло мудро збори: Хомосексуалац је лично опредељење и избор исто к’о и укус, неко воли слатко, неко слано, неко љуто а неко кисело, неко воли ову боју други ону, једног привлачи сунце и море другог снег и планина, нема ту простора за дискусију, свако своје животињске нагоне задовољава сходно свом нивоу свести, ја овде причам каже он о онима што иду у кафану а не зову а кад се затекну, никад не окрену туру за целу кафану, Пера Ложач никад није био педер и опредељење му није хомосексуално те не бих расправљао ни о вашим укусима ни сад а још мање икад.
Где сам оно стао, аха може опет мало Хаџија да мудрује док смо сами:
“Док причате а неки од двомислених ти каже “ не сери” тој будали моментално окрећи леђа јер он све зна, ем што све зна ем што двомисли да је свезнајући јер замисли њега кад не би срао а врло вероватно да ждере више од тебе кол’ки би њему стомак био кад не би срао, значи срање је опходна потреба свима који још увек нису довољно освешћени те им је насушност хлеба и воде потреба. О двомислећим који без потребе али по својој дефиницији неопходности једу све што им уста из рајског врта упа’не да их обавестим да у рајском врту (нису били , нису вид’ли, нису чули, није им нико до сад рек’о даклем непојмљено им је) има и гована те том аналогијом а ту најпре мислим на свињу како се ваља у говнима у рајском врту (шта је смешно и зашто?) дакле свиња уваљана у говна и блато из рајског врта је омиљена посластица двомислено-двосмислених јер како они кажу боже мој па није тако, ми њу прво

прекољемо (Боже им ‘прости) јес да је уговњана па је оперемо па ошуримо, па рашчеречимо, па распоримо и повадимо говна из ње, па огулимо, изодвајамо месо и док се ватра ложи под оранијом онако још врућа и мож’бити мрда се понекад та ничим потребно преклата свиња ови двомислећи убаце меса у шерпу на маст, учваре то ‘нако таман да им буде и кад крену да ждеру и мљацкају све ко нешто ухм, њам’њам, ухм ал је добро питам се дал’о ичем икад промисле, дал’ј опходно ил’ није а тек да су уопште у стању да појме безпредметност хране као потребе заиста не бих овом приликом, нисте још увек спремни да спознате.
Да би се схватило шта је храна, требало би се увидети шта је човек а кад се схвати шта је човек и појми да је и човек нечему храна онда поједини двомислећи недвосмислено увиде јадац поимајући да си ти оно што једеш. Оно си што једеш свиђалос’ не-свиђало, ово написаније није да би се теби свидело већ да мени користи а ако мени користи можда може и теби да помогне, не знам, ако хоћеш ти пробај ако нећеш ником ништа, понуђен к’о и почашћен. Јебо те ко ти реко да не мо’ш без да једеш говна.
Прво шта је настало по завршетку дела Божијег а да то није Бог створио је говно. Прво човечије дело је настало касније нег’ кад га је Бог створио на земљи и после повуци-потегни извадио ребро и оправио му сапутницу да не буде сам, дотле је све било у реду. Ал’ кад му је сапутница по предању Ева потурила да загризе јабуку обећавајући “нешто” кад се смркне те Адам загризе Јабуку, сутрадан настаде прво човеково дело у рају, он се уср’о од страха схватајући шта је урадио ал је било већ касно. Значи хронологија постанка по светом писму је апсолутно тачна с’тим што је драги Бог из обзира и суптилности верујући да човек није толико глуп да не појми а унапред му лепо речено, кад а оно ипак прц,, Ева обећала Адаму да ако загризе јабуку мож’д’умочи а он сом еј, зарад ‘ичке се усрати и да ти прво дело на земљи буде говно, па да, тако нам и треба ево ни ја ово до сад нисам поимао овако просто и једноставно како јесте било и биће. Загризом јабуке, то што је несретни Адам загризо је упало уста и он будала зарад обећаног умакања настави да жваће, да је ту стао ни по јада ал’ он сажвака и прогута лудак и ту настаје почетак стварања Говнета које ови са титулама како их Пера Ложач зове Еготитулаши има их пера баш некол’ко у комшилуку е, они кажу ју, није говно него измет, адресирајте примедбу на Шекспира он ће вам појаснити разлику у имену саткану у истоти мириса и укуса.
Превод за све који појмише, што год јео сереш исто а да би престао срати што препоручи онај са почетка ове приче е за то ваља бити на врло високом степену духовне свести са појмљеном божијом мишљу, љубављу у души и захвалности у срцу благо мени дао Бог досежем стрпљиво.
Причај српски да те цео свет разуме, пиши српски да те сав српски живаљ чује, отпусти све мисли јер ни једна није твоја док остане само једна и та задња која
остане њој је место у срцу твом јер је та мисао мисао божија.

Ова писанија јесте упутство за употребу живота без права на жалбу, за детаљније информације ни случајно се не обраћати лекару а камо ли фармацеуту јер се не зна ко је дебилнији осим ако јесте Лекар за душу е знам једну једину лекарку за Душу и осећам потребу да је поменем, благословена била дивна душо кћери, жено, мајко, човече драги и предрага М.К. Хвала ти на човечству и делима твојим јер свако дело твоје своју причу има а твоја дела певају углас оду захвалности, мало нас је спознало сврху своје службе правовремено к’о ти што си. Не велим да их нема још, својом неспознајом не искључујем постојање ичег како то раде двомислени, њима је непостојање једини “corpus delicti” њихових заблуда, то што они не појмише нико појмити може јер за Бога милога како нешто постојати може а да то врсни зналци с’титулама не знадоше, хм, крхко вам је знање будалетине уматричене.
У нека давна и помало заборављена времена, присећа се Пера Ложач, док се он ложио на комплутер а у та времена је комплутер био реткост међ гулијом, то тад ко је видео компјутер он је причо данима где год д’оде, кад год га нико не пита еј, вид’о сам компјутер, мош мислити вид’о компјутер то ко да је вод’о Бога, еј бре!

Спознаја компјутерске технологија као давнашњи досег еволуције је настао Божијом мишљу у прадавна времена и оваплотио се у Алостворењу а Алостворење је крилатица настала обистињењем алгоритма. Алгоритам се обистинио у прастара времена кроз божију мисао те је због своје еволутивне прегломазности одлучио недвосмислено да деволуира просторно јер остале две димензије нису условљавале његов даљи раст и развој. Еволутивна деволуција алгоритма је то што спознајемо као стварност а творац тог алгоритма и предуслова његове еволутивне деволуције је Бог.
Предајући своју божију мисао оваплоћеном алгоритму дао му је таман толико кол’ко треба упутства з’употребу а не злоупотребу себе самог.
Као дело једино достојног да изговори своје име, “Не узимај залуд име Господа бога свога” (творца нашег) Јерархија српске православне цркве укључујући црквени сабор и његово преосвештвенство Патријарха српског како год њему име било није битно ал’овог пута заиста није битно има обавезу да кад и ако до њих дође свест о овој мојој писанији седне и преиспита превод и појми те ревидира своју грешку не признајући је мени јер то није моја заслуга већ божија мисао да ли су и са каквом побудом додали непотребно или пренебрегли спознато ћутке послушнички јер божија мисао је у свију од нас подједнако те за неверне томе и Егоманијаке да разгрнем ако н’уму сами, хајде да се сам јави ко је, неће му Бог ништа само д’објасни зашто је и са каквим побудама мењао или ћутао а схватио да Божије заповести како су писане имају људску преправку, ваљда је неко мислио да зна боље од Бога шта је хтео рећи па су преобратили Божије заповести и оне гласише до сад ‘вако:

Ја сам Господ твој и немој имати другог Бога осим мене.
Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати, нити им служити.
Не узимај узалуд имена Господа Бога свога.
Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему.
Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
Не убиј.
Не чини прељубе.
Не кради.
Не сведочи лажно на ближњега свога.
Не пожели ништа што је туђе.

Е тај што је умислио да је Бог уместо свевишњег и јединог надасве, надасвих, надасвуд свепостојећег творца јер Бог јесте ја ал ја нисам он гласи:

Ја је Господ твој и немој имати другог Бога осим мене.
Не прави себи идола нити каква лика; немој им се клањати, нити им служити.
Не узимај узалуд имена Господа Бога свога.
Сећај се дана одмора да га светкујеш; шест дана ради и сврши све своје послове, а седми дан је одмор Господу Богу твојему.
Поштуј оца свога и матер своју, да ти добро буде и да дуго поживиш на земљи.
Не убиј.
Не чини прељубе.
Не кради.
Не сведочи лажно на ближњега свога.
10. Не пожели ништа што је туђе.
Хајде сад, ко није схватио одмах да се помоли Богу речима опрости ми Боже брзоплетом, не разгрнух, журих да стигнем незакашњиво у покушају докучивања неприпадајућег ми.
Твоја воља је мој живот, твоја мисао је јЕсАмјАсАмјЕстЕ, ти си све и свја, Св. Ја
За понављаче, Егоманијаке, Свештенство, Црквени клер и Лингвисте, хајд рецимо да остали нису за ово криви ако такви постоје ал’ ако је судити по божијој башти где нема шта нема онда мож’ лако бити да има и невиних дакле у првом божијем закону стоји до сада погрешно и сав свет ће се даном спознаје појмовног коришћења имена божијег у стид и пониз претворити, и једни друге ћете благо мени хвала милом Богу на мисли божијој удомљеној у моме Бићу,

једни друге опомињати и децу своју учити и књиге свете разумети и сво
свенебеско постојање схватити те живот појмити.
Али ту није крај и томе “Али” ваља доћи крај јер док год је ал’ има сумње и докле год је Ал’ има дилеме и докле год је ал’ има преиспитивања а док је преиспитивања нема мира, спокоја нит истинске љубави у души.
Бог је творац свепостојања, Бог је свевишњи = творац, Алах је творац, Јахве је творац и свако друго икада могуће замишљено име = творац наш чудотворац јер живот јесте чудо.
Ја је творац сваког понаособ од нас и чему надињати имена икаквог Богу оцу, творцу и спаситењу кад он своје име зна? Давасте л’ви то њему надимке???
Кум, брат и пријатељ мој знаде касти:Црква је добра коме треба преводиоц измеђ’ њега и Бога, са творцем се дивани у тиховању без посредника а сад с’ испостави да ни преводити не знадоше како ваља.
Преводи се до сведок а не к’о саучесник!
Саборна места, храмови, светилишта, манастири, сва погибељ косовскога боја су високоенергетски портали, звездана врата за ратнике светлости, за временскев летаче и хијерархијску синхронизацију. Ко не верује нек оде у Високе Дечане. Косово није територија где је битно ко узима харач од народа, косово није простор у ком се убира порез, царина и намети. Косово није била никада ничија прћија и да вам кажем драги моји ебропејци ево ти јадац кад би ти европевац знао то искукуричеш. Доста је било, Доста је, хајд сад лепо свако својој кући а Србе пустите не на миру, дођите у госте кад год сте позвани, куцајте, отвориће вам Срби врата, нису они к’о ви, да вире кроз шпијунку да би вид’ли ко је, смеју ли отворити, дал’није неко дошо по своје, јок бре. Срби отварају врата сваком јер су с’ Богом, Срби отварају врата сваком јер нема тога којима је Србија остала дужна да јој отму оно што је преостало од вашег задњег отимања. Ни чија нит’ ичија није нит ће горети до зоре, чему паника, то ако сте мислили да каубојски можете докле ‘оћете сте се мало више него само зајебунили.
Доста је, сад кад смо завршили са Егом, дали му отказ моментално, што би рекао један наш дивни и предивни великан српског глумишта иначе землљак Пере Ложача, замисли рођени у истом граду еј, дакле како он каже монументално да сте покупили прње, без журбе сами себе гоните, дакле сад сте ви, сви ви стационирани око Српских светиња на косову хвала вам и с’Богом ако може лепим ил’је можда транспарентније да вам речем Мрш у П.М. Битанге хохштаплерске.
Питаће се неко од двомислених дал’мора баш таквим речником, можел’ суптилније, може, кад ви будете писали писанију себи ви пишите како год нађете за таман, мени ј’ово таман.

Не вуче творац страну Србима него је Адам пост’о Србин својим првоусеравањем. Како, тако што се посро тамо где је Косовски Божур у рајском врту никао ил’ ти ник’о А, аналогијом да косовски Божур цвета само на Косову долазимо до неумитног закључка а закључак је велика ствар у сваком чуду па и овом коме се и сами чудимо, закључак је да је Косово је Србија.
Косово је Рајски врт а и Пера Ложач живи у Србији ако вам је битно.
Овом приликом да се захвалим у Божје име Београдском Синдикату на: ”Догодине у Призрену” и дозволим себи слободу да је најнежније могуће с благодатном намером уконачим у ово писмо себи па ко чито ко не чито ко да ј’ битно.
Београдски Синдикате, Етно групо Траг, слава вама благословени били творци бесмртности, та да вам је ово дело једино, више је него довољан разлог вашег свепостојања.
Догодине у Призрену Куда бих да не знам где је наша тачка полазна –
где је наших гробова као у пољу божура,
немих сведока свих векова силних подвига
јунака који радије су страдали на ногама?
Зар су плодну земљу нахранили они костима да данас бисмо ћутали,
док нам је сила отима?
Зар је битно да ли сам с Метохије ил с Дорћола,
да би ме због неправде сама душа заболела?
У овој борби не ни авиони,
вреде уџбеници школски у којима јасно стоји:
ко је уздигао храм, ко скрнавио је олтар,
које наслеђе је част вечна а шта је срамота.
Ни бомбе, ни гласања не избрисаше Лазара,
докле генерација нова на њему стасава.
Изгубљено није никад оно што је свето.
У нади расти, црвен цвете, да браће те опет неко.
Мој компас је твој корен, у грудима срце моје.

Без њега сам, за новцем,
без Милости путем проклет.
И ко лађе од папира, које броде лажи морем,
у суштини само тонем…
Стално питате ви мене шта ми значи Косово.
Није вам јасно? О
бјаснићу вам поново:
Косово је семе из којег сам ја поник’о,
извор и корито из ког је народ потеко.
Кажу нам зли језици да Косово је пропало.
Неверни и слаби кажу Косово је готово.
А ја вам свима кажем само Косово је отето,
рушено и спаљено од душманина проклетог.
Чудно вам што градско дете нема неке друге теме
јер сад је такво време – свако гледа само себе.
Живимо без вере, без наде и без жеље.
Зидамо куле а заборављамо темељ.
Јер народ без порекла то је пресушена река.
Без мајке ми смо чеда, што су остала без млека.
Ал’ ту на месту старом,
где је Милош живот дао вођен Лазаровом правдом,
опет васкрснуће народ.
Јер у нама и даље живи предсказање –
Косовски завет који трајаће занавек.
Зато учимо децу да знају праву истину.
И нек нам поздрав буде: „Догодине у Призрену!”
А ја молим се, огњишту свом да вратим се.
Душа тебе цјелива, земљо света од Неба купљена.
Ој, Косово, Косово, земљо моја вољена,
Орао си мога неба ал’ крила су ти сломљена.
Моја горка суза, у мојим грудима празнина,
срце отаџбине моје, моје личности суштина…
У пољу божури никли, из крви јунака без страха.
На месту где се моја земља уздиже до неба,

показао нам владар за шта ваља да се страда.
За Космет нас је Лазар вез’о и митом и клетвом.
Ђаво тада није стао, па је зла и даље слао –
гадне душмане и багру, на ово што остаде нас мало.
Само некад били Турци, онда дошли гладни вуци.
Јуче био нам је колац, сад нас муче у жутој кући.
И још бране ми да не смем да гледам моје фреске
јер ће за час да ме сете на поносне нам претке,
да не чујем никада песму Дечанских монаха, у срцу,
Милоша јунака, да не пробуди се снага.
Све те подвале ја знам и безброј пута ви’до сам крстове
кад ломе нам и скрнаве нам Видовдан,
Ал’ није први пут нам, овде, да смо у збегу и сеоби.
Ал’, кад време прође, сељак својој њиви дође.
Јер ми гинули смо свуда, за слободу стално,
да јунаку би се, сутра, Србин дете звало.
Зато добро слушај, сине: И најгорем се прашта ал’ за отаџбину гине.
Космет вечно земља наша! А ја молим се, огњишту свом да вратим се.
Душа тебе цјелива, земљо света од Неба купљена.
Божури да нам васкрсну славу, догодине у Призрену.
Преузето са: https://svetigora.com/beogradski-sindikat-i-etno-grupa-trag-objavili-pjesmu-video/
Ево уграбих тренутак да ти каже нешто Хаџија док смо сами куме, брате пријатељу јер смо ми тол’ко добри што би Срби рекли скоро па на “ прст у дупе” добро није баш тол’ко н”о, Цитираћу из Упутства за Ратника Светлости јер тако треба:
Ратник светлости је онај ко је кадар да проникне у чудо живота, да се бори до краја за нешто у шта верује и најзад да зачује звона која брује с дна мора…
Хвала Паоло и апропо тога да се ова писанија поред њега кад му буде таман време, достави а за то ћеш се уверен сам стопостотно ти што ‘во читаш побринути најбоље од свих, такође достави без обзира на редослед јер не мож’ бити први ако ниси иза последњег вако:

*Дилану Бобу са вел’ко хвала што је човек са интегритетом и уметник са Душом

*Павлу Коељу са вел’ко хвала за Алхемичара који ме водше и Ратника светлости ког живим
*Београдском Синдикату на руке са Хвала што постојите и Дишете скупа
*Етно Групи Траг са Хвала за звуке који Душу такну
*Мика Гелерт, постхумно Хвала за твоја чињења у свепостојању свества
*Државнику српском да зна шта чинити, ако не буде, преузми кормило
*Мајци мојој и деци свој и свачијој
*Свакопоменутом у овом писму
*Себи не узимај да н’омањиш теби не треба ем си чито ем знаш где сам
*Подај коме појмиш да му није дато
*Подај коме појмиш да му треба дати
*Подај даровано ко дарован није

Коме год подаш кажи му да му је дато и да то није његова прћија нег свију све”дно дал купио, дал добио, дал нашо, дал набасо, свију је дај даље.
Не држ’ писанију да скупља прашину за то труда није требало она не бира ‘ђе ће коначити.
Немош се од овог обогатити ако до сад богат био ниси а Богат бити не тражи иметка већ увида скромности и уздржа. Није богат ко има већ ко потреба нема. Шта мо”ш дати коме ништа треба, ко ништа треба тај већ све има, ко има тај не поседује јер користити шта ти треба па потурати под прашину чине двомислени, Егоманијаци и они што им висе дипломе на зиду довољно високо,
Нобелову награду д’укинеш ак’ти неко помене уздуж века јер понос је јалова работа, чега се уман стиди тим се знанственици поносе, да нешто умеју имали би дела иза себе којих се не стиде а ко се икад свог дела застиди тај није дело н’о недело учинио.
Ко ти какав коментар даде, што си ово писмо штамп’о и објављив’о, кажи му да се гледа свога посла ако већ нема божијег посла зањега а ако је она, немој проговарати са женама уме Његош и нешто мање Дучић, наша искуства с’њима су чупаве спознаје, паз’ шта чиниш.
Гледај да не буде језика на ком не мош ово прочитати, Бог зна где ћу ја следећи пут на пут!
Е тако, то смо у аманет себи оставили, сад се лакше дише благо мени Богу хвала, Да ЕсАмјАсАмјЕстЕ тако су самоуки учитељи беседили док је било свести у народу српцком. Да се без цеензуре и без накнаде даде где год даду да буде читано а не препричавано јер ко уме препричати тај своју причу препричати треба. Немо’ нико да доправља, преправља, дописује, преређује и слично, пишите драге моје добре душе свако своје писаније писмо себи из почетка па га утаманите како вам је таман тако.

Није тако кажете, добро, ако није тако како јесте?, Пазите ово је врло битно а знамо шта је битно. Битно је да сазнамо како јесте јер како није сви знају. Ко ће од вас рећи како јесте, а како није је битно ко лањски снег односно занемарљиво. Реци те ви мени како јесте и ја идем свама јер ако није како ја рекох а није ни како сте ви рекли онда идемо код неког ко зна како јесте да га питамо те ако ти знаш, молим те ми реци*
Сваки Боговетни трен проведен са јесте у истини је корак ближе Богу јер Бог јесте истина!
Дакле имамо творца истине а то нам већ много више говори о творцу него раније, сад поимамо већ и творевину творчеве креације обистињене у делу које поимамо као истина. Творац креације је Истина и као творац и креатор има право на ауторска права на истину, значи кад год неко дође до истине, задобољан ти, задовољан тај неко јер сте заједно дошли до истине а Творац који је једини достојан да изговори своје име на основу ауторског права дође до делића ваших спознаја истине и одушевљења њоме тако да му се допада наше препознавање његове творевине истине попут неког кад ме заиста онако дубоко схвати и каже ти:”Да знаш да си у птаву, истина, тако је”. У том трену и ти и тај неко ко је спознао твоју истину сте са Богом једно, вас двоје физички присутни у телу а творац у непојавно-бестелесном телу.
Овај део није за сваког јер аналогијом истине претходна тврдња је преиспитана и утврђен је непреиспитани треб’ који је био сутра, на основу чега сам тренутни алгоритам прилагођен враћањем у садашњи тренутак који збори овако:
Да, био сам у Појавно бестелесном телу које је самопојмљено.
Трен из непојавности бестелесног тела у појавност бестелесног трена је трен у ком је настао живот. Значи сад већ ми напредујемо завидним корацима. На завид ћемо се вратити неком другом приликом а тад ћемо обрадити и шта је прилика сам полако па уназад. Првог лектора од кога чујете да себе ословљава именом творчевим, замолите га да себи удари шамар сам, онако родитељски.
Чим мало а оно, е немош с Хаџијом изаћ’ на крај па да ти је сир к’о кајмак, ‘ајд кажи ти: “Богами како стоје ствари брате Путине, већу ћеш помоћ ти добити од ове писаније нег’ од Сиа, Кинези су братски народ са друге планете а ти и ја смо наши и да ти кажем, још носим онај твој сат који ми ниси поклонио, хвала дат ћеш ти га, знам човека јЕсАмјАсАмјЕстЕ
Да се разумемо каза Пера Ложач неким збиљним, једва чујним тоном онако дубоко, ко да израња из Душе:" сваком је дато право да чини беспотребно мада битно јер кад беспотребно није битно онда се не казује. Казујем вам да, Да, беспотребном се овим путем дубоко клањам где дубље могло није свим ствараоцима почев од дечијих првих линије беспрекорно бриљантне свеспознајуће креације до најузвишенијих Академика свепостојећих у васељени преко свих самоуких мајстора, паора, сељака, мајстора који су

својим бићем ишта створили. Ово се односи на оне који двосмисле дал д'избришу прашину ил још да нешто потуре под њу!
Јер, нисам творац већ аутор овог дела, они који појме неко дело су творци тога дела. Сваки од вас је творац своје истине попут огледала у које се погледате и кажете:" Да, то сам Ја То је Истина ЕсАмјАсАмјЕстЕ, Да, једва изусти Перица из Пере Ложача
Спознаја препознавања у огледалу које препознаје мен,е а не мене је спознаја коју поимам и осећам као да, исти ја, то је истина, истина је исти ја а и свака подударност је истија истина од исти ја. Кад се појми шта је истија истина од исти ја, то је Божији час који је у вама и искључиво ви, Ти мајмуно имаш инокосно и искључиво право, дужност и обавезу да у овом тренутку управо сад овог трена САД препознајеш истинитију истину од исти ја у огледалу, јел’ тако, истина је исти ја у јбт како смо се дивно сложили коначно у нечем.
Види ко да гледаш цртам ти у ситна цревца да најбоље икако могуће и икад престигнуто време буде упола потребног ти да појмиш своју душу која је истија од тебе. Истина, твоја душа је истија од тебе и душевнија од тебе, твоја душа је лепша од тебе, твоја душа је свеспознала икад у мимоходу, ти ниси, она јесте. Потражи своју душу изгубљену, нађи је, утеши је, дај својој души мало љубави, жељна је она тебе. Загрли своју душу и пусти сузу из ока сад кад и ја плачем, знам истина је јер моја суза је дело ових мисли и она се излила из ока. Нема тог ока које сузу пустити неће над истином, нема тог јунака који неће поклећи пред истином, нема тог силника који скрушен не моли пред истином, нема тог срца које пред истином неће закуцати јаче, нема те патње која пред истином не захваљује, Да Истина ЕсАмјАсАмјЕстЕ тако су стари самоуки учитељи учили једни друге самоукости.
:Самоукост је умеће које се стиче грешкама. Нема самоукости без дилеме и проблема. Ко неће да се среће са дилемама и проблемима тај марш из школе за самоуке и иди ти тамо у школу где нема ни дилеме ни проблема, само мора да се учи.
: Аха, значи ти учиш и тамо и овамо, јел?
: Дал самоук ил те неко ући?
: Аха, Учи те, учи те да читач и пишеш јел тако?
: Схватам сад, да, можеш да бираш хоћеш ли у школу или да сам учиш.
: Значи имаш саветника, опа бато, тако мали а већ имаш и саветника
: Разумем, то се зове учитељ кажеш, интересантно а, па ко ти га плаћа?
:Држава јел? добро после ћемо о држави него сад да чујем ко те то саветује тамо у тој не самоучећој школи како сам схватио?
: Дакле. тако, тамо те уче учитељи који знају, ајде Бог ти

Сад сте спремни, куцнуо је и тај час, спремни сте да примите узимањем тајну таааааајну.
Одаћу ти једну веееелику тајну, једну од најтајнијих тајни које зли владари света тако вешто крију од вас. Открива вам тајну коју само одбрани знају и она је вечна истина а та тајна је:
“Научите да постављате питања на које унапред знате да ће одговор бити ДА”

Самонаучивши се да постављате себи или другима питања на која унапред са великом вероватноћом као одговор имате сагласност у ДА!
Поставите то питање и себи и другима за које верујете да ће се сложити са тим и рећи да. Јер: није ли питање тренутка кад ће нешто да се деси, јесте питање је тренутка кад ће нешто да се деси, одговор је да, није ли уистину тако да обраћајући се неком питањем: “Није ли сутра четвртак”? Знајући притом да сутра јесте четвртак онда иницирам радост у запитаном јер је за тренутак био у истини и радује се што је знао да ти одговори умишљајући да ти је помогао својом информацијом коју ти је пружио бесплатно увиду одговора.
Поимањем ове тајне постајете моћни владари себе, јер ће те кад год вам неко манипулативним обраћањем, скрене пажњу на учесталост ваших сагласности и потврђивања укључити свој интелект и свест те преиспитали разгртање, преиспитали размишљање и увидети пре него појмите!!! Е, то вам велим и кажем јер и ја то овде са вама сада управо радим. Да јесте радим тако је и сад као и у сваком другом сад можеш да кажеш овај мене прави на будалу, и подсетићеш ме на мог покојног оца чија је то била узречица и ја постајем радостан јер сам у истини са својим оцем који је пак, хијерархијски трансцендентирао и прима вибрације сећања и захвалности што је мени прекодовољна награда.
Освестити преиспитивање не значи бити на опрезу, освестити преиспитивање значи бити достојан чињења, бити достојан служити је један од навиших хијерархијских дензитета.
Манипулативна конверзација обраћања се најбоље учи на себи такозваним самоучењем а самоучење није ништа друго него ауто хипноза, читао сам Станислава Станића дџаба, читао сам Ериксона, дџаба, да не набрајам апсолвирање Pshy-К ништа, нула бодова а на папиру стручно оспособљен за репрограмирање подсвести аха, сутра мало, пази сад, тренер Хипнозе и Хипнотерапеут јеботеее, па то скоро ко Доктор а ја серем о докторима. Да, то и причам, све те њихове истине које су у књигама су њихове личне. Да би некога учио треба му поставити питање на одговор који он већ има или постављати питање на које ни учитељ одговор нема да заједно уче, то је самоучење и учење а не предавање јер, ја сада вама предајем лекцију живота а ви помно пратите и са сваким боговетним питањем се слажете тако ли је или је тако?.

Да тако је, па таман тако и треба да буде.
Да, драге моје добре душе таман тако је све то, ЕсАмјАсАмјЕстЕ, да
Мали Перица је био врло добар самоученик, чак не ретко одличан самоученик, кад боље размислим сећањем освестим да је Перица увек био одличан самоученик а сад је бриљантан самоученик јер учи од вас свих који ћете прочитати своје писмо и сагледати свој живот у овој писанији. Него да те питам зашто си у глави додао мало боље кад тамо пише боље, јел ти то боље знаш од мене шта је аутор хтео да каже па заборавио, јел море бРе?
Смешно јел, није смешно него тужно, ко зна кол’ко си до сад испреправљо и ко зна шта си погрешно разумео. Знаш шта ти је чинити, ја ти ништа нећу рећи а ти кад завршиш то што си наумио ти ме зови да наставимо.
И ту се Пера стресе ко да га је морска немам как’а препала, исколачи оне његове очи, почеша се по глави ко да заборавио битно нешто поставши га свестан промумља благо мени смал’ да заборавим, сећам се ко јуче да је било кад Перица онај сан усни, да, ко да рече (да ме опет опомињ’о не би) да се тај Чаробњак ил Маг, творац би га знао, звао Мирдад а Пера није Мирдад дог га тако не прозову и ту долази зачкољица ко дави пилиће ни криве ни дужне тј. Ружне јер чим си дужан ти си ружан па му дођеш ко пиле после купања а мож’ и туширања. Кад се иначе пилићи дал’ купају ил’ туширају у дилеми сам.
Главном, сетих се да ми је Перица у аманет оставио неки сусрет њега и неког ко Сад учитеља ко дал сад учитеља ил’ учитеља сад то не бих да тврдим,
пеиспитујем ал то да јете, јесте то и да то беше негде на дунаву а ту беше и онај што свако време исто воли а поред тога јесте да, нај му је књига: Књига Мирдадова и зато и он ту беше и кад то седоше да диване ко браћа и да се међ’ собом хиромантишу и да се види све по реду ко јЕстЕјАсАмјЕсАм а ко јок.
Пера скоро заћута кад изусти: “лако је с’умнима а шта ћемо с’двомислеће безумнима? Уман појми ал’безуман појма нема јер каже: “Ко чини сам’што умети уме, што год’ да је то а не чини што н’уме! Тај неће ни грешку међ’народом познатију ко кајање направити знати. Е то рече па ко да заћута, к’о да касти ништа имо не би мада с’друге стране ко да смишља да је време да и то што има да докаже буде у невреме благо нама хвала Творцу јер и невреме је време то сви знамо е зато онај од малопре што свако време воле, и невреме уме Норонда некад давно беше, то рече Перица да су некад давно звали тако тог што воли свако време, да јЕстЕјАсАмјЕстЕ јер Норонда и Мирдад су се спознали још у Дајро д-Мор Хананјо поодавна некад било, јесте, Биће тамо међ народом званим Дејрулзафарâн, сиријски православни манастир смештен неколико километара од Мардина. Некада је био седиштем антиошког патријарха. Не” с’сети’ иједан?!

Тема: Шта је створило ишта? Озбиљни сели да диване, да јЕстЕјАсАмјЕстЕ а беше то на неко преображење сад које то ни самоучитељ у’уме д’објасни.
Кретоше ту лево-десно, повуци-а Творца ми га и потегни и да виш чуда великога што се шћаше по земљи Сорабији и тако то ближе и све ближе доакаше отпут, ко да је ову двојицу који нису он, гром стрефио. Ућуташе се. Разумели се сваједно. Ни гласа да прозбори ико. Наста Мук.
Самоучећи, док је био двомислени двосмишљеник, Пера увиђаше људску слабост у прелиставању књига, да то народ воли да погледа спреда и страга а средина ко да је битна те Пера Ложач одлучивши да напише ову писанију, написавш’ почетак и крај Бајке а средина, ко да је битно, читаће је кад буде дописана. Е сад то дописивање и зашто је потребно, ова Бајка о Пери Ложачу има срећан крај као и свака друга бајка јер бајка је бајка само због свог почетка и краја мада се крај више рачуна јер на крају се задовољно у свом блаженству свако ко је бајке читао на крају осећа помало тугаљиво, јер нема више а с’друге стране му благодатно задовољство срећним крајем обећава још бајки са срећним почетком и тако би. И сети се Пера своје давнашње Перицине спознаје да је свака бајка остварива и истинита јер да није остварива и истинита не би била написана уопште, има ту нешто јер како тада Перица рече и вољом својом потврди, кад порастем и будем то што јесам, то што желим да будем ће писати бајку која има срећан крај и у којој су сви срећни и задовољни јер до сад прочитане имадоше диван и срећан крај ал у до сад’ тим Бајкама
Перици прочитаних ил’ их самочитавши спознатих подмирујуће намирававши себе, увек беше неко зло које на крају није било срећно и задовољно и зато је Перица одлучио још тада да напише бајку у којој ће на крају сви без икаквог изузетка бити срећни и задовољни а до тада коме како буде.
Чињењем, мишљу својом а камол' делом ми стварамо промену. Промена је производ хаоса живота у свом бриљантном плану синхроницитета и перпетуум’ раста мултиплицирајући у одјеку трансформацију хвала у небројено захвалних хвала +
Вера ствара вољу а свака Вера има свог Ахила рече Пера Ложач по сећању Перицином, једино обраћање наизглед непобедивом обистињује истину и кад се непобедивом нађе Ахилова пета, лептиров замах учинковито илуструје однос труда и дела јер унапред припремљен бриљантни Творчев план у своје обистињење оваплотити се јесте кад дође таман тако таман време да лептир тек да, латица падне и тако схвати Пера да му је Перица у аманет оставио задатак да, преиспитује да пронађе оног ког је нашао са вером довољно јаком коме се пресечена тетива Ега, спознајом обистини Творчевом мишљу те како он знаде слабост свих изнад и испод себе хијерархијско-хиротонијски речено творчевом мишљу вођен учини шта је речено и записано те би то што је писано баш тад и тако како бити треба и би тако.

Пададокс истине јесте у томе да првоспознајући јесте задњеулазећи.
Икадно верујући творчевој мисли у себи, схватајућ Ахиловске обратнике пред собом који све осим вере непоколебљиве имаше одлучи још тада давно мали Перица да тад, кад порасте и постане то што је одувек бити желео, да тад, кад свја буде у двосмислу своје двомисли, да тад, кад време да себи довољно времена да мисао која је већ свуда била на пута у јуче враћајући се из сутра, да се присећањем заборављеног сутра у свеспознаји свестваралачког плана препусти и дела како делати треба тад кад је таман тако таман да буде то што је било како јесте остварено у Биће-у.
Освешћујући спознају да оваплоћен сан рајског врта није био уснит сан већ предсказано дело коме достојан трудбеник Божији треба да само тад кад буде време да баш ко Лептир крилом лаким мане и све поче, нит знавши како, нит знавши када, ал' веровавши поимањем шта обистињењем постане јЕсАмјАсАмјЕстЕ
У своје оваплоћено обистињење незаустављиво крете.Свестварање свеукупних трудбеника Божијих у стварању Рајског врта оваплоћеног у предказаном сну који се гле, остварује, ко би реко и томе се над'о осим Перице не знам, ал'је од вел'ке ако не и круцијалне помоћи Вера Пере Ложача у Перицу себе јер баш то свако има неког, ком нај верује тако је и Пера Ложач имао себе у Перици коме нај верује а у веровању нема лажи те је Пера Ложач који је ономадне престао да лаже да му је Перица све ово испричао пре него су га у школи научили да лаже и понавља напамет научене заблуде двомислећих двосмислаша којих и сам неко време беше пајташ.
И зато се Пера Ложач ухвати посла да преиспита кад му је време за то зашта му је време кад год то било да буде Биће.
Да, јЕстЕјАсАмјЕсАмјАсАмјЕстЕјЕсАмјАсАм у Теслина 3, 6 и 9, и?
:”а шта ћемо сад”?

Овде ти је он замишљен ко не, а да је досад так’о виђен беше

Скамени се Пера одједаред, Мајка која ми је даровала живот Вечни, труда и мука њеног ико зна ли? Стрпљења и љубави што даваше је, ико спозна ли?
Те Мајчински топле љубави ко ја се исочим поредити ни на вр’ ‘исли доћи сву моћ у својој немоћи обистињује. Самоученици драги моји и добри, лако вам је и благо вама што ово ико од нас ‘вако беседити мого не би те вам ‘вако свима велим, није ово једна глава смислити моћ имала икад а тек написати, јок бРе!
Подсети у том трену, баш так кад је таман било Перица овог што ми приповедаше да је тад’ некад кад год то било да је било он онако мали казо својој Мајци, Мајка ја кад порастем све ћу ти дати и би тако, дА, јЕстЕ тако Биће
Творац овог дела иначе је познат аутору истог, захвалан на указаној части којој се достојно приклања, Бићем својим иза тога стаде и ни макац икад с’места, да најдостојније и кад како приклањајуће дописивање указано му буде, овог се посла одрећ икад до наследеник своје обистињење спозна те га одменити стигне.
Из Серијал-а лажем кад ти кажем:

И би тако и наста настајање како је записано у божијој мисли где сви у срећи живаху док је сунца и века и надатим у непостој натраг да би опет ако будете хтели да буде још појмите да има.
Има ли ико ко још није спозн’о да само један мож' бит' први, сви остали су други. Док први не отвори врата други изаћи неможе. Парадокс перпетуума јесте у служби вратара, да отвори врата да сви изађу па онда и он зањима ал не затвори врата већ каже извол'те овуда и тако у до у таман тако догледан недосхват како треба, Да, јЕсАмјАсАмјЕстЕ
Дошло време свима да се каже, они који су себе досад и навреме појели, свети мошти су нетакнуте а ови гуштери мумифицирани тек сад једу себе а и јесте целог века: е, баш нећу тамо" па немој опет ако можеш, нема бато, забрављено, вирус мајко ено га једе сам себе. Није вирус Мајка него вирус мајко, умро-мајко исто ти је то је таман кад, кад је баш право време да постанеш ил'храна па говно или светлост у Души. Свако себи капу кроји који како и то таман нити жуља нит' пада на уши, таман кол'ко луду главу да сакрије и зато каже деда Пера Ложач мени глава увек сакривена несочим а несочим није насочим, јок то је нешто друго, о том потом сад је било реках да несочим покријем сад дал'шеширом дал беретком а може и Панама шешир он баш онако елегантно покрије ту луду главу и да сакрије луду главу а пошто то народу није битно рекох да је глупа глава некако ми отменије него луда јер луда глава зна свакаква чудеса да направи а глупа глава само неку малу глупост док глуперда, глуперда то већ може онако паметније д'уради скоро докторски јел?
Ко зна, тај не сме то да изговори јер само сведок знати може а као сведок настанка свества рече деда Пера није ми Перица смео рећи ништа о творцу ето дотле ми је веровао ал' трудим се труд улажем колко је таман да је таман тако како треба да заслужим поверења уњега те сами Бог драги зна кад ће се смиловати то ни небеса не знају.
Ни глупље мудрост ни мудрије глупост нијесте прочитали.
Није грехота из незнања, јок море лажу сад дал знају да лажу па лажу ил не знају да лажу то је сад питање вере, у шта више верује дал у незнање што се не мења или је знање у знаном знању или па ко сасвим сигурно у знано незнаном јер да је знао он неби смео то касти а оно горе изнад поново прочитај ако ти фали на наумеш и ти јел. Е из свега свеобухватно претходно казаног у овој беседи, сачекај сам' да ватру наложим па ћу ти довршити, устаде деда Пера Ложач-ИсуматаQ- па застаде па се окрете, замисли се некако дубоко из неких дубоких дубина ко да дубле бити икад прозбори:"ко да сам ти нешто довршити треб'о, ко да је битно ко зна какво је незнање ил'лаж јер ако је незнање добро је а ако је лаж опет је добро јер ја на почетку рекох да кад год шта, лаж излети дал из мисли ил из уста мада све ми некако неистинитије да

лаж излеће из мисли јер мисао је Божија. Лажем кад ти кажем. Лажем кад ти кажем увек лажем!
Што ? ‘ел ти сад мислиш да те лажем па ако лажем, (немој хмммммммммммм се клети пише то и у светим списима Божијим), тамо рекох има она мала грешка види тамо која оно беше страна аха 38 е, ал најбоље провери ти све ово код најмудрије српске главе оног знаш ти већ на кога мислиш и сам е тај, њему однеси и да му речеш ‘вако кад га спознаш а и он тебе е он ће до тебе доћи да те пита јел: има ли те књиге што пише у њој омени а ја у њој беседим а да то знао нијесам ни пре ни после ни шта ни како. Тако ти уради да ми помогнеш да коначно неко коме се верује свима вама докаже да сам ја глуп ал’ безопасан а глуп и безопасан ти је к’о кућни љубимац ал кад је мали и онако плишан сав медуњав и мазан мој медо Брундо, тако глуп а сад баш дал’ сам и наиван Бог свети зна, деда, Пере Ложача значи Перин деда Павле Ложач је давно њему каз’о: “ Славу ти гуланферску” тако да то с’наиван баш и не пије воду како каже онај мој што каже: е синовче, “погреши и Коњ а да неће Магарац” е он тај мој није ни Коњ ни Магарац он је један фини честит и задрт понекад на деду, јок није његовог деду на мог деду задрт кажу, мислим кажу за деду да је био а за овог не знам шта да кажем а да не слажем каже он “префриган” Пази ти префриган и ја од тад још преиспитујем у разгртању шта би то могло бити, не знам баш никако јок да ишта од тог ма ни малцице, ич! Едфдф
'амо, један је мож' бит' први, сви остали су други. Док први не отвори врата други изаћи неможе. Парадокс перпетуума јесте у служби вратара, да отвори
врата да сви изађу па онда и он зањима ал не затвори врата већ каже извол'те овуда и тако у до у таман тако догледан недосхват како треба,Да, нећеш читати дваред, знам те а треба д’упамтиш и разумеш па сам ‘место тебе дваред пис’о
јЕсАмјАсАмјЕстЕ
Него да те пруипитам нешто пита мене деда Пера: “реци ти мени како се то зове кад појмиш где је шта записано икад а ти мако ниси да то нешто спојмовно појмиш ту неку тамо писаде тајну, јер осим Свете тајне причешћа а и то ти је испричато да разумеш и ти, дакле поред свете тајне причешћа не знам да истина икаку другу сем ове што је не зна и тај ко је зна јер је није видео па спозн’о у обистишењу ил’ ти мене зајебаваш”?
Нит сам ишта ако сам икад ишта разумео а дал’ да питам ил’ не питам, питање је сад.
Још сам’ да ти ка”м ово па д?идем: “ Има малих људи а има или великих људи ови мали људи су људићи а ове вел’ке народ зове Човек. Виш кад људић постане човек он је пост’о како и зашто, сам’ драги Господ зна а да ми ту мудрујемо нешто то би било заблуђено врло да ти каже деда Пера Ложач јер тај човек мож’ да бидне уман а и не мора ал онај људић, он мора, њега неки

ђаво тера да буде безуман јер ем му криво што је мали, па што није израсто у овог што је порасто у човека, што? Криви мз неко од нас? Нисмо му давали сису довољно ваљда п’осто мали, нису умни људи музаре, оно није да су мало пута помузли ал ови безумни двомислени двосмишљенковићи они музу ли музу њима све’едно дал је крава ил је Бик јер ко да је битно дал је млеко ил’је јогурт све у Винчу материну.
Оде да наложи и још успут одлазећи пита јел’ кажи ми молим те кога боље разумеш из мене, овог умног нашег најумнијег умног што га имамо ил’оног покојног што је она бре глумачка величина од глумца што је само пец’о и што никад ништа није знао што је реко фолирант један јер ко вели ако не шкоди онда сигурно да користи а ако користи то је здраво а ако је здраво онда хајд да и ја ложим божија посла су то.
Једно је сигурно зато што су два увек несигурна и зато је ваљда боље бити један нег’ двојица јер кад иду двојица оно није да сам, сам са Бабом , није бабом него Бааабом будало уматричена јербо њих јест’ д’има два ал нас два двомислећа смо ко чет’ри ненавида неразумно-безумна па никако да се сложимо гди ће ко и кад ће ко од нас тамо де он мисли а не ‘ди му други каже и све у лепу материну сукњу се посакривамо и то је од тад’ тако, таман тако, Да.
Знаш ли ти бре каква паника ухвати оног што зна кад чује истину лелееее па тај што је знао сам' промени боју, плаво зелено, црвено па у булку па онда одане и каже: е да сам јуче умро ја не би знао" па не би будало зато ниси ни умро а можда ти се умирало ал' ниси знао како се умире будало глупа бре уматричена. Дал’ ти појмиш ‘опште шта те лажем ил'ти није битно ха?
Види знање ти је чупава работа к'о и глупост дал’ ти знаш да човек немож'да бидне глуп ако прво није лењ јер лееееењост је основа мудрости глупих, пази ем сам глуп ем сам лењ, коме треба глуп и лењ сем иког и иком?
Дакле предуслов мудрости је да си лелемуд!
Лелемуд то најбоље знају ови из Винче, да они су тртомуди а ови други су лелемуди и то је продукт двомислено двосмисленог Винчанина јер Винчанска култура се базирала у својој базној бази података, то ти је к'о овај тресодрм од Матрикса што међ'народом по имену "стерам ти га опет нема интернета, јел то неко краде"? Јок, бију ко нећ' д'узме.
ISUMATAQ
“an Inuit word meaning “the keeper of sacred space, one who creates the atmosphere where wisdom may reveal itself”.
То се у Срба зове паор как’и црни Исумата-замлата који негује и гаји истину да истрајава, Српски паор гаји и одгаја истину у свом Бићу и садаћу одмах сад.
Пут кроз чистилиште је сразмеран заслугама кроз чије покајање се пут просветљења указује. Указан' пут просветљења нам је исти свима сем оних који

се несвесно јастваше.
Понор и дубина чистилишта су прегледне покајницима, искреним покајањем које се оваплоћује вечним животом. Сви Ми, попут палих Ангела смо ту где год да смо свак' понаособ личном заслугом и својим врло трудбеничким чимбеништвом освешћени. Ко, кад? Ко, икад, ко, никад!
Божија реч није закон, до Мајчинска љубав молећивог погледа што гледајућ са сузом у оку на пут бескраја душевном брижношћу своје чедо на пут спрема.
Свеобухватно целивајућа истина нас води путем светлости из мрака недостоја у свепостојање икад, ичег, игде у свом непојавном обистињењу.
Вера у себе и помоћ запитана, се дарују несебичношћу, кад год се дно понора пакла дотакне срцом и душом.
Верујући (освешћени верници), само искрено, непоколебљиво и истински верујућ' у спасење душе указан пут препознавши, захвално увиђају, заблуду која нас је водавши и довевши довде ма где да смо своју сврху испунила.
Пут спасење душе је пут истине. Господ Бог наш и син Божији отелотворен у распетог нам Христа свим двомислено двосмисленим, смислено указа пут спасења па ко разум'о, ко не разум'о јер ко разуме па напут крене не марећ за, у неразуму остале, своју карму очисти н'уме.
Само Бог драги, творац свевишњи свега видљивог и невидљивог, икад постојаног знати може колико кругова пакла има те ко смо ми да на то време божије траћимо но, хајмо се Божијег посла латити окајавајућ' са захвалношћу и вером пригрлити што год пред собом даје с'свешћу да је ту с'разложно и добро за наше добро јер ко боље од Бога зна шта је за кога добро сем Бога милостивог а он нам за врат турити неће шта носити снаге немамо н'г таман тол'ко колко треба и колко је таман по правди творчевој даб' се све у свој Баланс вратило и свима потаман било, јесте и биће Биће у вјеки вјеков' АМИН
'ваки глуп, где сам друго присп'о но ту где сам? Кад мал' боље загледам усебе, то как'и сам ни за 'ди сам нисам. Мењајући себе, око себе мењас'
Путем истине се нит' хода, нит' трчи. Пут истине иде својим путем. Појмивши да, да истина кроза нас а не ми крозањ' ил њиме игде стић' можемо, обистињује у својм трансценденталном преображају кроз своју дензитетску трансформацију свести у временској трансферзали трена који је Сад!
Сву мудрост бриљантности Божије творевине. Догод себе именом творчевим иментујемо, догод себе упамет не дозовемо спознајом речи Бога свевишњег, творца неба и замље и свега видљивог и невидљивог, моћ да могу нехтет' што могу да нећу нетребом воље но вером својом.
Шта велиш Данте брате, кол'ко Пак'о кругова има и у ком' смо? Знадеш ли ти у ком правцу у ком смеру, куд?
Ко шта зна, нико ништа не зна, крхко је знање.

Умнима, мисао долази из Ума разумно, Безумним' мисао стиже из Ега неразумно мада, поједини двомислећи мисле да им мисао стиже из Неума каже деда Пера Ложач те вели да се присећајући запути једног лета господњег са свом свитом својом, сместивши се у два вишепрежника те Правац Неум кретоше да вели провери. На том путу су свакаквих чуда спознали а понеки чак и видели. Сви спознаше постојање огромнох дивовско-џиновских шишарки ал' један из свите то и виде недуго затим су и Куне виђали и то без кунића, не, само Куне и то доста њих но' код једном из свите остаде само једна, те је он назва Кун и тад сви појмише да посла чиста нису. То додуше може бити да је био продукт промашаја Неума јер је Пера са свитом 'место у Неум стигао на Паг а како је неразум нашао и на Пагу, настављати за Неум смисла није било јер Паг није нит' у истој држави у којој је Неум а ако се неразум проширио не само тамо одакле је Пера са свитом својом напут спознаје крен’о но, свукуд успут, те међ' својом свитом он увиде да неразума има и усебе што би казли схвати да ни он сам сасобом није.
Разум Ума, крете беседу деда Пера Ложач међ народом тепано Свест, и неразум Ега што народ прекрсти у Несвест 'место безумља, направи пометњу со тим: шта је подсвест?
Ако је уман човек разуман зашта они вељаше свест да је, и зашто за безумне то јест' неразумне казиваше да су несвесни, место безумни? Јер ако је и разум и неразум из ума, одакле је свест стигла а одакле год да је, још чудније Пери поста кад увиде да народ ко народ ваљда "релата реферо" и подсвест поче за свашта кривити. Те за обесвешћеног казиваше "пао у несвест" ал се освешћењем не призва свести како они глеђаху но и даље неразуман беше тај обесвешћено освешћени коме Его није подсвест дао да се ш'њоме спрда немаде куд но да науми неки неразум к'о што иначе чињаше. Ако народ вели да постоји свест па подсвест па несвест а поједини чак тврђаху да и надсвест има , покоји од њиха, запита се Пера деда Ложач дал' и Разум с' неразумом има и подразум и над разум јер, логично б’било макар по народском уверењу, нег' им може бити нико тако “релата” реферис'о није, може биће.
Елем у неразума с’кратке ноге јер зна причат’ неистину, те аналошки што вељаше један двомислени безумник, он мишљаше те верова сигурно је тако да: Разумни имају дуже ноге те ти брже а и лакше до истине дођу, од неистине, истини прибегну а неразумни краће ноге имађоше те сам’зато ем спорије ем’ теже до истине вишепрезима стизаху јер краткијех ногу с’ неразумом у свом безумљу њи’ову неистину својом лажи препознаваше а тај исти народ поодавна вељаше да у лажи кратке ноге увек бејаху, те из тог аналошки ‘вако лепо срочено ко што није једноставно да би и неразумни уразумити себе могли смисли Пера деда Ложач начин за истезање ногу нађе да би свима у памет из дупета мало умног сишло. Кад с’ обрнеш ‘натрашке те за ноге овешаш, дисат’

можеш ал је причат’ теже те се таден, ‘главном дише немичући ичим ил’ мичући ничим те немавши куд, разум мораде не због земљине ко бива теже, но гравитиравш’ даље од гована тамо где јој место беше чуђавши се откуд се ту где беше дЕдЕ јер јој место где бејаше небеше ту там’ где гравиравши стизаше а при том се, да виш чуда ноге истезаше те исте дужине ко онија што разумни бејаху постајаше и уз то се у памет узимати стадоше јер јбг није лако бити за ноге дуго овешан краткијех ногу а дугих се вешати потребе имало није те стога оста Перкан у дилеми дал’ је “дуга коса кратка памет” ил’ “кратконоге неистина заправ’ брже сустизала” те увиди да су безмал’ у праву што веле “ у лажи су кратке ноге” а то ти је ко сељачко “близу” то сељачко близу ти је толко далеко да је ближе неистини.
Ако је ‘место “Ја сам Бог твој и не имај другијех Богова сем мене” ко што Пера Ложач ‘тоич каза “Ја је Бог твој и не имај другијех Богова сем њега” ондак не би било чудо да је и то народ смозго ко Јаје је Бог твој и не имај другијех Богова сем мене те се поч’о смишљат дал’ је из кокоши настали прво јаје ил из јајца кокош и шта ту уопште ради инкубатор у прављењу ове Божије заврзламе којој ни почетка ни краја спознати успев’о није иак’ јЕстЕјАсАмјЕсАм покадкад свако ко Пера Ложач а то Божица, Перин тата једаред канда каза:” Сви смо ми понекад Пера Ложач” иако тата Божица није била Перканов отац, јок, љеговог оца су правили на будалу само његови најближи ближњи у свом неразуму јер он ‘наки разуман и трезвен каки би, туђи неразум никако појмит’ не успеваде.

Манипулација техником страха, застрашивање утеривањем страха у кости изусти Пера Ложач неким језиво благим гласом к’о да душа молећиво цвили благодарне звуке истине.
У страха су вел’ке очи прозбори отворивши широм очи ко да су га гује са свих страна окружиле а гмизавци већ по телу гмижу док из чела мигољи се нешто. Погледах га мало боље да схватим дал сневам, кад оно неке сенке заласка сунца кроз грање пливаху к’мени.
Страх, настави он, Страх је и страхопоштовање ништа мање од обичног уличног оног јадног бедног, безвредно помињати страха, исти су то страхови, и смешни страхови су страхови исто к’о с’мртни страх ак’ је ико појмио шта је, а

најстрашније од свих страхова је страх од потпуног препуштања, тај страх се зове нема даље. Савладавањем страха од потпуног препуштања обрће се игрица, ко је спреман?
Дивна моја душо, за ово што ћете ускоро спознати вреди живети
Поштен и глуп два брата рођена и јеста Да, тако је чак шта више таман тако не луд него глуп јер глуп је ко не зна а луд је ко зна, тако да ово писаније није уопште ни написано и то је истина а ни пре тога није написано јер је нит је икад писано нит је икад читано сем сад. Јесте тако је схватате, а, има смисла разгрнути? Ви мене чујете зато што је наш поштар узоран пример а о "узору" ћемо или ћете а моћда и ће кад и "приликом" причати уздуж века а и о том "уздуж века" ћу уздуж века кад му буде таман време само се опусти.
Божија мисао је у теби сад, Да сад, јЕстЕјАсАмјЕсАм Сад је мисао Божија са тобом и ти тог сад осећаш, блаженство и спокој. Тај спокој је коначиште твоје сигурности уљуљкан у светло благо свеетло које те носи у дубину твоје Душе што ближе мисли Божијој и у том часу трена пролазећег сад, осећаш страх од потпуног препуштања у непознато.
Најстрашнији страх од страха од непознатог. Непознато звучи тако познато у незнању да је поимање знања Бићем корак у вечно сад!
Тад схватиш да је твоја задња и ставиш тачку, само строго води рачуна ово је јако битно и врло важно, води строго рачуна где стављаш тачку jер ако ставиш тачку а не кад немаш шта више да кажеш. Деси ли се да имаш још нешто да кажеш, значи ставио си тачку на погрешно место. Јбг е то србско јбг је разлог зашто је Рајс рек’о, чујте срби чувајте се себе (лош транскрипт) свох Јбг.
Поставићу вам једно наизглед једноставно питање да би увидели разлику у поимању, питаћу вас на тај начин што ћу ти оставити избор да бираш како ћеш ми одговорити без речи узети у спознају све могуће варијанте питања и сваку прихватити као истиниту. Један од одговора које ћеш прочитати је и твој одговор са којим ћеш се сложити. Божија мисао у теби се спаја са Божијом мисли у мени пре постављања питања и потражује одговоре на непостављено питање, одговори се сливају мисаоним серпентинама кроз Творца узајамно чиме Творац са захвалношћу прихвата одаслану награду за ауторско право на истину а затим и Душу.
Дакле сад постављам питање на које умем одговор и један од три ће бити први са којим ћеш се сложити а затим ћеш још једном прочитати она два одговора те се сложити да си ти у ствари сагласан са сва три одговора која сам ти дао уместо тебе и сва три тачно и истина твоји. Питање гласи, само обрати рачуна молим те обрати рачуна прво да не журиш, док читаш да не чачкаш нос ако гледаш филм јер ћеш пропустити најважније у томе је да на питање у својој глави чим га схватиш, одмах даш одговор без оклевања јер ти то знаш таман мало мање од тога како сам ја увидео шта ћеш ти кад дође време таман да

одлучиш и ставиш тачку. Ево свепримера.
Вербално акустично изговорено питање гласи: јестели добро? Сад.
Стављен знак питања место тачке!
Твоји одговори су:
први, добро сам, јесам, добро ми је,
други одговор да ал’нисам баш најбоље,
трећи одговор “ Јео сам добро хвала на питању откуд знате?
Оваква питања изазивају двомисли јер Его не може да се одлучи а творцу одговара сваки од одговора.

Истина, у двомислено-двосмисленим са тенденцијом раста у
свесмишљено питањима, с’Богодарским побудама која
интонују предиктивну истину обистињену СаД.

ЈесамЈасамЈесте
Творац
.

Преиспитајте се дал сте добро срицали оно кад сам вам каз’о прво научи да сричеш јер ко није срицао, да лингвисти и књижевни знанственици су срикали таман тако а ми глупи смо срицали да се схвати шта то значи а то сам вам обећао а има како сам престао да лажем сад већ никих тамман 10 так година два васксења, једно рођење, три дана и нешто поситнине тако да држим обећање и нисам педер, зовем у кафану.
Сричи није Императив глагола Срицати како ови горе поменута господа не само да кажу него тврде Бог нас помаз’о благо њима у царству небеском. Глагол срицати је сложеница појма с’рећи, срицати је од срекнем, иза срекнем иде тачка а схватили смо шта је тачка. Схватити сречено је сврха срицања а речено кад се каже срекнуто је увек молба а не заповест.

Мук иза накане Императивног обраћања
П р е о б р а ж а в a н а м е р у у
молидбено-благодатни вапај.
ЈесамЈасамЈесте
Творац
.

Добро је благо нама хвала Творцу или како то онај “хтео бих да будем Творац” каже: Хвала ‘урцу на ударцу мада ми је Шешељ ономадне кад ми долазише у кућу неким Божијим послом а има томе Богами сад ће таман бити 29 година, 11 младина месеци и још нешто поситнине дана кад Пера Ложач још увек није био Перица док је трансцендентирао кроз Перкана мада су га понеки и Перханом називали, Бог би их знао, елем таден, дакле кад истина жива бејаше, Шешељ долазио тамо где иде кад долази, е тад сврати Божијим послом и до Перкана кући на кафу да заталаса и ту Перкан направи једну кардиналну грешку чинило се безмал до јуче, чак су га и подпрцавали због тога јер тадашњи Перкан је веровао у себе, живео светлосног ратника светлости пре него је написан и зато а Бог би га знао дал’ деси се како треба да се деси то што тако треба да се деси јер је, таман тако тад у винклу,. Седеше Перкан и Шешељ на дивану и око њих још народа, људи, другара и сарадника у преводу оних који нису нит Перкан нит Шешељ ал јесу били су ту и сви срчу кафу. Кафа се срче ал’ о том неком другом приликом кад и о прилици те каже Шешељ у једном тренутку а тај тренутак је био између туче мајмуна, јок , он је пре и после тога ваљда туко Мајмуна а сад смо само причали, Да и да, он тад није био Тарзан ко Што ни Пера Ложач тад није био Перкан.
“Не каже се Хвала Кувцу на удавцу него хвала кувцу на удавцу”, аха мисли се Перкан, нека тога за Перу Ложача ја сам глуп, ништа не разумем и да ти кажем, кад је Пера Ложач дошао у године да нема више тих проблема да га било шта удара, било где без потребе, дође ред да се то преспозна и преиспита и да виш’, мож’ да бидне ал’ не мора да значи.
Удавац ко да нешто дави тако ме асоцира а ја више верујем асоцијацији јер кад ме нешто асоцир ја сам асоциран јбт аааасоооооциииииираааан а удавац ми нешто вуче на притоку на Увцу можда Бог би га знао него боље ја њега да питам следећи пут кад се средпознамо да ми каже како јесте а можда он стварно не може да каже “р” можда се и не прави блесав јер кад човек схвати да је глуп, њему је најдозвољеније да се прави блесав обзиром и пошто се са толико мало знања а толико мудрости к’о што Шешељ има правити блесав не да није тешко него је таман тол’ко Богодатно и Богоумилно да те нико ништа не
пита јер ако не дај Боже имаш и језик ко он, па можеш да хоћеш а можеш и да

нећеш да изговориш “р”, у чему је проблем? Закључак је да или он нас прави на будалу ил’ се ми сами забудалисмо сам’ да смо једини Благо нама хвала Творцу лакше би поднели. Е виш, док је он ту беседио о удавцу и кувцу између млаћења Мајмуна и празне сламе доле на улици код бандере испред једне врло познате старе Бербернице била једна бандера ону што постављају бандераши јел и ту код бандеве остало навода да чека на Шешеља да попије кафу ваздан навода и међ’ тим наводем бејаху и два Шешељева вевна двуга безмал Кума, бвата, Пријатеља ко што ја имам међутим он је погвешио што је имао дводвуга, двокума и ниједног пријатеља ал је интересантно и то видиш да је овај старији од ове двојице Магистав јбт а овај други само Пвавник и да ‘иш, гледам ономадне нешто у даљину кад звони телефон док сам га још увек имао бејавши у Матриксу, ја се јавим кад а оно мој кум, брат и пријатељ каже мени онај твој што си га оставио код бандере да чека, ено га предцедник, ја питам Магистар? А он каже јок правник онако рече ко да је расађивач у Јовањици. А ја њему немо’ бркаш, онај је Прецедник а ово је Председник, каже није битно.
: ”е јбг мош мислити није битно дал је Прецедник ил је Председник и дал је Магистар Предцедник ил је Правник Прецедник а Магистар Председник а, шта ти мислиш? Обистињавам глупост у лудилу интелекта, побацаћу све оне картице од Менсе сад и’нако не плаћам чланарину јер ми не вири два прста из џепа ко што неким ал’ можда да имам три Џепа, видиш можда сам мог’о да пробам е, друг члан, чланска карта е јбт, друг члан у три Мееенсе страњске, одма’ кажу овај шпијун сто ‘осто чим он ‘вако. Ко зна, све је у глави осим оног што фали у глави а и то је за преиспитати јер каже народ а народ зна иначе се не би звао народ него гулија ако је глупа јелте каже дакле народ: “ Фали му нека даска у глави”, једном опет чујем неком тамо фали неки “ Шраф у глави” ал још ни једном нисам чуо да неко за себе каже да није довољно паметан односно да је глуп к’о што ја упорно покушавам да докажем за себе а трнова ружица одмах “ то твој Его егоцентрише другу крајност” ко да крјност има само два краја, крајност је бескрајна, то кад залуташ у крајност то ти је к’о год пут у бескрај па кад дођеш то недокучивог скренеш лево а од недостижног још два сата па скренеш десно и онда само право до недођије различитим временским трансферзалама.
Временске трансферзале су …
Глупост је хијерархијска величина уважавана у опису стања бића између свезнања и незнања. Незадовољство својом глупошћу буди Его. Спознајом Глупост, Его препознаје своје ЈесамЈасамЈесте као лимитирајући фактор у развоју недостатком Моћи да препозна истину. Овај парадокс искључује поседовање знања ништа мање од искључивања поседовања незнања јер је свако поседовање страх од губитка и безусловног препуштања.
Поседовати ишта је привилегија мудрог јер поседовањем ишта постајете

истина оваплоћена у Бићу које препознаје своје сопство у Божијој мисли. Свако поседовање нечега ствара алгоритамску везу која је у страху од нестанка свог постојања. Овај феномен синапсоидне комуникациве је раскидиво повезан са “Мокshom” као највишим познатим феноменом трансцендентације у постојању. Улога Иде и Пингале у свом ткачко-саливајућој намери са Благодатним побудама постајући узрок обистињења живота јер, живот као живо биће јесте хијерархијски изнад људског бића. Творац јесте живо биће које је оваплоћено у обистињењу свепостојања, свезнања, свеистине, свеспознаје, свеприсуства и свеобухватног свества. Прихватајући Творца као живо биће сагледавајући га имагинарно у обликованом људском бићу, отвара Пандорину кутија са питањем који део дела тела занемарљиво мали јесам, при чему се стање Човековог људског бића у саставу творчевог живог бића манифестује кроз истину=Моћ, добробит, здравље, благостање, благодат а Лаж као пандам истине= болест, свеобухватно сиромаштво, немоћ, патња и бол. Стање творчевог организма условљено стањем организма обликованог људског бића оваплоћеног у човеку јесте сигнал творцу да активира своје одбрамбене механизме те тај делић себе који није у истини, сходно биологији веровања које је Брус Липтон предивно али само делимично описао у својој књизи Биологија веровања је, дензитетски умањена прилика обистињења индивидуалне истине. Брусе Липтоне, хвала за посвету, кћер ми се врло обрадовала а дал’ је прочитала не знам. Следећи пут дођи на ручак до мене кад будеш имао времена од Божијег посла да кушаш моју Медовачу. Овом аналогијом, свепостојање у схватању ума људског бића оваплоћеног у човеку представља сићушну тачку свеобухватног свества компримирану у незаустављивом моментуму тренутка сферне ротације око своје осе електрона водоника као претече трена у коме се непојавно појавило.
Ова парадигма отвара нова поглавља свести у свом мултипликаторном постојању на различитим дензитетским нивоима. Сагледавање постојања искључивањем непостојања у непојавном потире само себе те стога свест о свепостојању не треба посматрати кроз лимитиран опсег схватања већ метафизичком моментуму трена који није спознат сад, али је спознаја на свом путу из сутра у јуче свеприсутност живота у ЈесамЈасамЈесте као истинитија истина од вероване у “то је истија” спознате у огледалу..
Истија је истинитија од себе у огледалу јер нема компаративно стање за упоредбу те тиме не продукује радост поимања поделе, већ свесност неподеле. Раскидањем свих поседовних веза, дух препознаје слободу кретања нелимитирану припадајућим везама, дапаче оно је у свом безусловном кретању изван граница времена и простора.
Погнуте главе, затворених очију, прекрштених ногу некако к’о да је у турском седу ал’није спокојно мирова, Пера Ложач у безвременом моментуму тренутчића свести, дате ми да увидим сву Моћ раскидање последње везе чак и

са ишта. Дајући је све од себе, дао је себе датим постајућ ишта ту где ништа беше. Дати све од себе персонификује ослобађање а не труд. Дати све од себе персонификује најузвишеније дело човека као људског бића у служењу Божијем животу. Дати све од себе представља ослобађање од ичег задржаног себи јер себство је самодовољно самом себи. Себство није егоманијачки нарцисоизам, самозадовољавајуће себство настаје у моментуму трена кад си све дао од себе или скоро све јер предаја себства је ре’презентована реинкарнација. Инкарнисати се предајом себства је најмање максимални напор оваплоћен у дисању људског тела. Сваки моментум уздржаја између неудаха и неиздаха је репрезентација истодензитетске реинкарнације. Брзина оваплоћења је сразмерна поиманој структури матрикса у свом основном алгоритамском коду Творца који истини даје слободу трансформације дарујући јој живот.
Трансформација Истине у временској трансферзали Моћи представља виши облик живота у паралелном умиверзуму свести опречно диаметралног дензитета са тенденцијом акцелерације односно убрзања до тачке свеприсуства. Ко је до сад’ све схватио, имао се рашта и родити рече Пера некако к’о да изусти последње што је за беседу им’о, звоно за ужину драги моји самоучењаци па велики одмор пре нег’ наставимо
Огледавши се око себе к’о да је пуна соба са неким благим, једва приметним му смешком.
Наједном му засијаше очи к’о да угледа нешто чега се још увек ослободити стигао није те са сетом прозбори Благи Боже хвала ти за сваки трен у ком сам веровао да све знам, Благо мени глупом. Сећајући се да је јуче евоцирао успомене данашњег сусрета у свом дубокоумном преиспитивању истина које сам спреман препознати као истија истина, погледа ме и прозбори: Питаш се дал’ би могао добити чашу воде? Прво помислих “како он уопште зна да сам ја желео да га питам за, Могу ли добити чашу воде”? Можеш рече и не да малим прстом левог стопала макац начинио није но му се ни брк не помери. И пре него сам ишта рећи могао настави Пера Ложач благо смирујућим гласом којим к’о да детету неком бајку прича рече: Мислиш значи постојиш Да, јесте ал’ постојање није условљено мишљу двомислилаца. Постојање двомислених двосмишљеника је понор Пакла обистињен у рају живота људског Бића
КОме гОд требА, тУ сАм. ОптерећенОст нЕсЕбствОм је бЕспОтрЕбнА, с’јЕднЕ стрАнЕ стЕ вИ тУ гдЕ стЕ сАд, збОг сЕбЕ сА дрУге, јЕдИнО јЕ важно како се сад у овом тренутку осећаш односно како сЕ осећАм. тУ долаАзимо До осећАња а та осећања су много зајебана ствар. Што та осећања знају да направе дар мар па то свет није вид’о, осећања су ти ко зверке, мож’ да бидне питома а мож’ да буде и дивља сам што и осећања когод животиње можеш да припитомиш. Позабавиш се одгајању младунчета најкрволочније могуће

животиње. Онако мало и немоћно, скоро тек настало, својим бићем зрачи
невиност и топлоту, одгајајући га посветивши му сваки свој трен садства, ви се стапате у суживоту једно с’другим постајући нераскидива веза непостојањем икакве конфронтационе тезе у било које парадоксално искључује могучност постојања у биће осим ако није Биће.
Да ЈесамЈасамЈесте таман тако благо мени хвала Творцу.
Да се разумемо Перо, рече Пера ложач сам себи наглас : “ једини трајни а не повремени самогласник је “Р”, рррррррррр је вибрација високе снаге моћи а остали самогласници ниском снагом моћи али вишом фрекфенцијом”* ништа га ја нисам разумео, аман ништа, ни шта, аман ишта да сам га разумео, јок Бре. Е зашто је битно то српско “бре!” Због тог рррр р јер слово р је моћ.
Р је саткало у себе саливајући сву свеспознају Моћи као енергије постојања и то је оно што је једено у свему овом битно и то врло, врло битно Бре а најистинитије, истинитије чак и од истине истија је да је и Моћ живо биће исто као што је и творац живо биће а и истина као живо биће исто истина нема ништа против чак шта више дапаче за, да јесте и хоће да се сатка-саливањем са творцем у моћи те наста творац који је једино моћан у истини. Само творац је истинити моћник истине или творац је истина моћан а и моћна истина творца и интересантно да испред сваког облика прегруписавања те три речи, творац, истина и моћ увек пристоји реч “само” и ви пробајте, преиспитано је више пута по глави поче д’ ми се мота самотворац а кад обистиним само творца па постаде самотворац а самотворац ме асоцира на црнотравац не знам зашто ал+ сам чуо да су најбољи зидари црнотравци е сад зашто јбм ли га, Творац би га знао јер по тој причи а чим је прича онда је релата реферо елем зидарија је умешан творелук те из тога произађе да су слободни зидари творци јер су црнотравци. Дал да се преиспитам, сад испаде да је рајски врт у Црној трави. Е у Црној Трави како јој само име каже расте црна трава. А та је црна трава, није баш да је трава ко трава само црна а не зелена, јок бре. Црна трава своје црнило носи у Души. Биљка ко биљка рек’о би човек ал није, чак и мали Перица се сећао да је давно некад док је у репрезантитавном коначишту реинкарнације спознао постојање црне траве али је није осетио и да је још тада решио да ће када за то дође таман такво време коме је таман тад да буде сад одлучи и стави ону тачку на ту одлуку која нема јуче. Ове тачке које су ту испред вас то нису моје тачке, те тачкице ту ту да би дале звучност и интерпункцијски значај темпуса хармоничне мелодије гласа кад се рече нешто чиме се каже икад казано. Моћ спознаје себе саме, освемоћење Моћи својом самоспознајом у најистинитијој истини истијаства постаје истијаство самотворца и сад идемо већ у метафизичко сагледавање духовне физике у свом обистињењу. Прекину на час Пера Ложач, обрете се око себе ко да имал’ кога око себе гледа и рече: “види да ти Хаџија каже док смо сами, да не чује ко не жели, доскора сам

дилемо дал да и ја можда ипак потражим учитеља од крви и меса, неку школи можда бих чак присто и да виш нађем, све може за паре ал се помислих, па немам ја тол’ко пара колко то знање ако има да се купи вреди а ако ми дају неко кинеско знање да ми потуре за дај шта даш е то нећу иначе кажу није лош тај Даманхур, има тамо дивних Душа сам не разумем пошто они већ све ово одавно знају, што ништа не урадише до сад а сад је већ касно а мени ни на памет не пада да стављам тачку

ДАЈЕстЕЈАсАмЈЕсАмИстИнА
МОћнИТвОрАцИстИнмОћтвОрцАИстИнЕИстИнАмОћИтвОрцА

Самоистина и НајИстија истина свете тајне исповести и причешћа у јерахијско хијерархалном великодостојном клерусу је најистија тајна свемира. Света тајна исповести је дати све из себе. Једном дато све из себе је неповатно у својој репрезентацији реинкарнације инкарнацијом причешћа коју најистију тајну вам самоуки учитељ у лику и делу Творца обелодањује својим присуством у сад. Причешће је верски обред творца који се исповесно преиспитује у свакоприсутном интервалу трена обистињења које настаје пуним месецом као Земаљским сателитом у моментуму тренутка као еволутивне фазе и младог месеца на почетку краја своје деволутивне путање кретања око земље и у том незаустављивом континууму промена, истина заживи. Причесни обред се састоји од свесног конзумирања свога тела и свесног конзумирања своје крви. Аутономну Аутофагију активирамо постом након чега свесно ритуалним узимањем делића свог тела и капи своје крви, творац задовољава све потребе бића тако да је ово наше наклапање беспредметно али битно јер ко зна можда неком нешто од овог' може да помогне. Зато каже Пера Ложач немојте џаба јести ‘овна, непотребно, бескорисно ал'и даље битно. Битно да је вама речено шта се заказати имало а о заказивању неком другом приликом.
Једите се што више јер, сагледавањем претходно појмљеног долазимо до обистињујуће спознаје да што више будемо делили јер имамо прекопотребно=више него потребно, благодатна захвала нам мултипликује осећај свеобухватно постојеће недовољности давања себе.
Ми смо незахвални е, сад шта ће захвалност, јбг то је за следећу школску годину осим ако сад и ви имате нешто да ми кажете, радосно бих појмио.
Помагати или одмагати питање је сад.
.,А о Шекспиру ускоро љуби он сам себе и за мене, помоћ или одмоћ по моћ, ићи? По немоћ, ићи? Где идеш, где си кренуо је Моћ, и зашто је позив у помоћ толико битан. Упомоћ је вапај, е сад рече Пера Вапаја има разних, вапај, тела, вапај Душе, вапај мој значи ово што сам вапи за моћи. Аха, ти сад рече да ти

вапиш за Моћи, Да, Јесте вапиш и шта је ту страшно? Страшно је то што ти не
можеш више да престанеш да читаш. Ево прилике сад одлучи и стави тачку па да наставимо. Шта како сам знао па једноставно, онај што је заиста ставио тачку тај kо ме чита а ти, ти си џабе стављ,о тачку и то иде у карму јер сећаш ли се шта смо рекли за тачку? А, схватио сам, хајд обави то што имаш, ту сам ја сам’ д'обавим нешто Божијег посла а ти зови слободно кад завршиш незавршено. Да, јЕсАмјАсАмјЕстЕ
Ово што више прелази границе здравог разума постаје све интересантније.
Моћ која се стиче јесте одмерена, препусти се, моћ стичеш истином о себи у овој писанији писаној себи и у једном трену ћеш свеспознати да си ти који ово читаш све ово срочио тад кад је било време да осетиш свеспознајуу свества у себи самом који је Да, то јЕсАмјАсАмјЕстЕ ти.
Кад год сам ти са собом сам, кад нисам Ти не знам ко сам. Кад нисам ти, ко зна шта сам и ко зна ко сам и ко зна уопште дал’сам ако икако јесам и кад сам ти, јер нешто јесте ал шта је то што јесте, аХа, све је то битно мало вешто прикривено, о шта или чем’ се ради.
Да, видимо, да срочимо разгрћући да би разумели увидом који схватам поимањем као осећај, добро да видим шта јесте а шта је сте?
“Сте” мене овако глупог асоцира на “сте” ко само на пример можда не знам ви сте па од тог ви сте оно сте је то што је можда предочено у јесте нешто и ако је јесте нешто негде онда се питам где сте е сад то је мало чупаво кад осетим то “Ви” у где сте? Где сте ми се некако разгртањем чини да се односи обраћањем на Ви, вас е сад, дал+ на тебе као ви? Дал’ на вас као ви, ко би га знао, само благи творац наш благодатни чије побуде су милосрдне у свом свапостојању себе сад.
Иницијација као обред хијерархијске предаје Моћи је чин ко и сваки други чин свесно чињен јер иницијација не може да се добије папани Садгурски, Иницијација се самоспознаје увидом који се појмовно схвати осећајем истине у себи.
Самоиницирање не може бити вољно, самоиницијација је манифестација давања себе себи сразмерно енергетском обиму датог или одаслатог из себе. Енергетски облик можемо замислити као облак акумулиране енергије истинске моћи љубави ка себи.
Моћ истинске љубави ка себи је диаметрално ал пази диаметрално јбт научио сам нову реч, паз’ кад кажем диаметрално а, дакле диаметрално а различито од самољубља.
Јер Самољубље је како и сама реч каже само љуби ништа оно кеке меке па мало петинг па бум, бум, трас, трас и кад оно звони своно на вратима у три ујутру а ја го глцат да голији не могу да будем гољи нег’што сам го, гледам, шта

ћу куд’ћу, зграбим Монтгомери мантил са чивилука, обучем, преклопим, вежем, провирим кроз шпијунку, видим органи реда у плавом, неком мили, неком поли а ово два цела цајца та два цајца, ви до душе ко како воли да их зове, слободно додајите то себи у глави јер за ову причу што вам прича Хаџија док смо сами, нема утицај то дал’ га ви зовете милицајац или полицајац за мене је наједноставније да ‘их зовема цајци. Е тако, дакле два цајца у три ноћу у изнајмљеном стану у једном граду на бртовитом балкану док Пера Ложач још увек није постао Пера Ложач нег’ је био у неком пред трансценденталном периоду кад нит си тамо нит си вамо, нит ти знаш где си нит ико зна где си само драги Творац, знаше, шта се дешаваше.
То је био прелазни период Перкана у Перу ложача баш некако с почетка тог трансценденталног преображаја, све да назовемо својим именом даб’ се препознали и шта? Похватали све конце који нам ни за ‘урац не требају. Шта те брига шта ја радим, гледај своја посла ако већ немаш божијег посла за умније нешто чинити.
Окончањем ове писаније нестаје даље, остаје ближе. Значи кад прочитате ову своју писанију, не буде даље, нема даље, надаље је све ближе, јер кол’ко год да је преостало је мање него што је било пре тога. А, шта кажеш? Ал вас ложи деда Пера Ложач а неки кажу матор “не мож’ да кресне” а опет неки други кажу “ Без старца нема ударца” ил беше “ најбоље старац креше”? Шта ти мислиш јели? Немој случајно да би мислила о томе, Божије је да мисли а твоје је да пробаш да ставиш тачку на то. И знајући све то јел, ту ноћ се Перкан у својој трансценденталној преобразби мало занео па онако још не бивши старац ал већ давно бивши младац ухвати се труда око Марије Магдалене да истера сво зло из ње и он удри, удри, креше он, креше Перкан, варничи на све стране од Перкановог кресања и пропусти да запази да Марија Магдалена док саспознаје заједно са Перканом шта он то уопште ради и како уме да ради то што уме, пази уме толко да ради то што уме да му је то чак постало задовољство да ради то што уме да ложи тек кад кресне добро и ватра се распали и у том распаљивању ватре док Перкан креше и удара д’избије зло из ове што саспознаје шта то Перкан ради да ви’’ Перкан ти ту пренебрегне њено, од ове Марије магдалене да је она саспознавајући то пто Перкан ради тако благодатно дајући све од себе да то најистинитије обистини у свом стваралачком заносу, пази она почне да саосећа и шта се деси она почне да реагује на саосећајност гласно испуштајући неке звуке који су комшије лево и комшије десно а и комшије оздо као и комшије озго изнајмљеног стана препознали као опасност по њен живот и лични интегритет и шта су радили они, звали цајце а цајци послали специјалце јер су очекивали покољ и крв до колена како је пријавњено из сваког суседно граничећег узрочнопоследично изнајмљеног стана у ком се Перкан уживео у своје давање свег из себе, да је отворивши врата пре него што је увидео шта се дешава. Уђоше оба цајца у три сата ноћу у изнајмљени стан у

ком им Перкан отвара врата стана го голцијат обучен у Монтгомери беж мантил већ офуцан од силних летова с’цвета на цвет, јелте, обзиром да је Перкан од Перице научио како се користри мантил за лет слично лету лептира сам мало већи лептир и место крила маше монтгомери пешевима. Дали је све у реду овде?, упиташе углас! Један уђе и провири у собу где Марија магдалена лежаше сва срећна и блажена у осмех претворених усана, погледом захвалности климну главом изустивши једно дуууго Јеееестееее. Да Јесте добро је рече она. На то се овај други цајац окрену Перкану, обраћајући му се снисосходљиво са неком дозом Богохулног идеопоклонства питањем: Па јел’ могуће да тако добро крешеш, Брате? Ћуташе Перкан очију упртих ка небу молевши: Узми ме на небо ил ме у земљу прогутај ал’ не од стида нег’ није знао шта д’одговори. Видиш кад си у дилеми шта д’одговориш у таквој ситуацији која није баш свакодневна онда то није баш ко да је битно него буде више него битно и дал’ да почне од потпале, дал, да почне од труда ил кресива ил можда од маховине јер како д’објасниш неком технику кресања ако немаш све потребно да презентујеш а Перкан то у том тренутку није им’о да би цајцу демонстрирао на лицу места а тамо где је Перкан до тад кресао тамо ватра већ увелико била и сад се гаси полако ал ту нема шта да се креше кад је, јел, да се креше може некресано и док то о томе Перкан размишља шта ће и како ће, чу се глас из собе, прозбори Марија магдалена неким захвално молећивим гласом, Не знаш ти како он креше, Хвала све је у реду јесте он јесте. И захвалишеше се оба цајца гледајући ме и даље к’о манијака онако голог у Монтгомери мантилу и вероватно преиспитују ко овде кога шта не знам, ал Перкан је још тад наслућивао да ће дочекати дан кад и он поносно постати свестан свог свензања. Ту сам вас чек’о не знате шта је Свензање јел, Добре моје и помало поштене душе, благо вама а и мени с вама,, хвала Богу а и нама с’њиме што, Да, ЈестеЈасамЈесам био, јесам и бићу у Бићу.
Увиђајући шта се дешава наставља своје казивање Пера Ложач тај трен кад се будете осетили превареним што читате своје писмо написано наводно од неког друго да вас смирим, ово писмо и није писано икад као што икад читано није, оно је пред вама јер га ви живите заједно самном који је ти. Затварањем очију се преобрази левом линијом времена у трен кад си ово писао, не напуштај димензију простора из свога сад а свој осећај спусти на вибрациону меру таман тако, како си је имао сад, док сричем. Врло је битно остати у простору док ову технику чиниш јер сусрет са собом у различитим дензитетима још увек нисам искусио ал’ чим, казаћу ти не брини ништа, чим што пре сазри време да је таман тако зрело како треба, е тад. ЈЕстЕИмАмЈЕсАм
Ова Мантра или Молитва у свом тоналитету и темпусу одражава либерато интерпретације
ЈЕстЕИмАмЈЕсАмЈЕстЕИмАмЈЕсАмЈЕстЕИмАмЈЕсАмЈЕстЕИмАмЈЕсАм

Нотна лествица: Ј виолински кључ па: Е; И А; Е, дурско молска слобода дефинише вибрацију тона И у октавном суставу изопштен побудом елиминисања злоупотребе.
Тон “И” је виши фрекфентно вибративно од тона Е и мало у страну десно. Тонско трајање је истоветно, ремећењем хронолошког низа који је Ц,Д,Е,Ф,Г,А,Х,И, употребљен Ц уместо припадајућем И. Када се сва музика преведе у свој бинарни код саткан у за почетак музичким делима јер чинећи да уместо заблуђено прихваћеном високонаучно стручним “Докторима” и, и, и, Да преведем, Ц октава Ц1 него И а иза И иде Ц1 октава тако да кад се преведе нотално писмо у абецедно писмо добије се смисао. Јер је рецимо у октави Ц1 оно сто је било Ф, сад је Е и што се ви[е пење, преобраћај нота је линеарно прогресивнији.
Тада се спозна ово , : “ Ко би се томе надао али Да, јесте тако је.

Упознавање себе техником преиспитивања:
Ко си ти?
Ја сам Ти!
Како ћу знати да си ти ја?
Тако што ћеш осетити да сам ја ти!
Како да замислим уопште да сам Ја ти а ти Ја?
Тако што ћеш разгрнути да сте једно!
Како да разгрнем да смо једно, не могу?
Можеш ако хоћеш да разгрнеш?
Није то тако једноставно, како да разгрнем шта хоћу да спознам?
Тако што ћеш увидети шта желиш да спознаш кад тазгрнеш!
Али како да увидим све то?
Тако што ћеш све то појмити осећајем, Тако што ћеш чврсто одлучити и ставити тачку на одлуку тад, кад је таман тако добро да се стави тачка и спознаћеш разгрнуто једно, једино остало ЈА.

Задовољно засука брк Деда Пера Ложач, погледа се у огледалу и ко да мисао прозбори телом, к’о да сам себи рече у одразу свога јесте, где си у истом моментуму трена састаше његово јесте и његово сад, баш у том трену сутра доживљеног јуче он прозбори сећавшег се гласом, Он изистински прозбори гласом малог Перице себи у себе каза: “Али рекао сам да желим да постанем Ја а Ја је Чаробњак, да ли сам постао, чаробњак”? Трену се Пера Ложач, трену се к’о опарен к’о да га је брзи воз ударио, стресе се и рече сам себи, Ниси, ниси још, ниси постао а желиш да будеш Чаробњак, желео си, желиш и желећеш да

постанеш Чаробњак зато да не губимо драгоцено Божје време, него хајд да ми кренемо нас два брата од једнога тата да самоучимо самочаробњачење.

Самоучење самочаробњачког умећа.

Обреде се Пера Ложач у небраном грожђу а грожђе родило ко да никад рађало није, оно родило к’о не навидо и гледа Пера Ложач у грожђе, гледа и чудом се ћуди какво чаробњачко умеће можеш из грожђа изумети а што би изумљаво преиспита се Пера Ложач а што не би само радио и трудио се па нек дело каже кад је таман тако време за Чаробњачка обистињења и да ви’ш. Обрео се Пера Ложач у небраном гтожђу а оно родило ко никад кад а тамо нем’ ни зрна грожђа, па не за неку чаролију да нема нег’ нема за под језик, јел. Да тако је било, Јесте Истина жива. И гледа Пера Ложач у оно не’брано грожђе што је ко никад родило, ни пуцета за под осет нема и преиспитује свога себе кроз истију истину од своје па се замисли дал ово има везе са таутологијом питам се рече Пера Ложач преиспитујући тебе а и себе а кол’ко видим нит он, нит ико од нас више зна ко је ко и ко је шта и дал’ је то битно уопште? ЈестеЈасамЈесам, Битно је благо мени хвала Богу а и свима свемислећим скупа.

Душа дише, душа је жива у том винограду је душа винограда несагледиво небраног грожђа а ни пуцета за под осет.
Чаробњак Душе Да, јЕстЕјАсАмјЕсАм Чаробњак душе само да видим где сам сада каза Пера Ложач у својој дензитетској трансцендентацији у свом преображењу из Ложача у чаробњака јер кад мало осетиш Душом, онда појмиш да самоук можеш бити све и свја за вјеки вјеков Да, јЕстЕјАсАмјЕсАм
То и такво преображење је изискивало поред пролаза кроз леву трансферзалу времена те поред постајуће дилеме дал лево горе ил лево доле надође и, дензитетска трансферзала енергије која није имала своје тол'ко! Перина дилема 'де да тражи своје заборављено ненаучено чаробњачко умеће, ил’ њега чека дал’ биће снажније ил' слабије ил' у било слабије а можда и јаче у било, било како било битно да опет знамо ништа и то је добро тако благо нама хвала творцу на ударцу, Да, јЕстЕјАсАмјЕсАм
Да видиш врло интересантно, истина тачно тако, скоро таманије од таман тако благо нам јел’, Елем, у том трену Пера схвати своју преображајну трансцендетацију у спознаји поимања себе Као Пера Чаробњака а онај остатак од себе у огледалу указ'о к'о Ложњак еј, осто уместо Ложача Ложњак а уместо Чаробњака исто тако Ложњак па је Пера сад имао јако тежак спознајни процесс да увиди поимајући дал је Пера Чаробач или Пета Ложњак?
Еј, докле је то дошло замисли, Да, ЈестеЈасамЈесам истина жива.

Одлучи Пера да прихвати понуду дату му на увид и донесе неприкосновену одлуку да кад искаже, стави запету и настави даље. И би тако и поста Пера Ложњак јер Ложњак ти је исто ко и лажњак а сви који кол'ко тол'ко знају Перицу од пре него постајући најчаробњак у најистијој истини која постоји сад, Да истина тако је било, јесте и ,биће јер јЕстЕјАсАмјЕсАм.
Пера за себе каже да увек лаже и да само он зна кад је то.
Дарујем ти ову писанију разменом за нешто што теби у овом тренутку најмање треба, што год да је, што год имаш а мо”ш и да немаш и задржиш то код себе, користиш к'о и пре, све можеш да радиш само то твоје што користиш није твоје већ си дао мени а ја оставио код тебе и ако ти икад не буде требало ти подај иком. Ал кад и ти даш другом ову писанију исто 'вако и никако друк'ше и он теби исто тако ко и ја теби онда сваки он преко следећег до тебе па мени врати, бити ланац пирамиде у којој се добија таман толко таманије од таман мало жуља. Јер дајем ти из Душе своје, осетом себе у теби и свемислећем. Заузврат иштем, теби непотребно да иком даш ком' треба а теби ево дајем ову писанију јербо мени више не треба, благо мени да, јесте тако јЕстЕјАсАмјЕсАм, Бре
Благо се протежућ’ док у кичми ко да нешто куцка, устаде Пера Ложњак са столице, стаде пред, канда врата нека ко неки пролаз ал’ чија, нешто к’о стакла канда трепере, ко пролећно језеро проткано зрацима сунца кроз крошње зеленог лишћа и лахор ветра у којој Лептир свој сан снева и ко да неко чудно светло туда ходи и одједаред Пера Ложњак крочи те пролазећ у свом перображају неста у неки други, једино њему знани дензитетски свет непрегледних путовања свести, кроз недокуч неиздржа и неспознај искушеног, ван смисла, ван памети, ван икаког имања… нег све дали и дају док даваше дарујући.
Давати дарујући је феномен поклона за којим се не жали ил осећа неиспуњеност сврхе јер ако је дар онда је давајуће дато а ако је поклон мож’ да буде и само дат а не велим да не може и друкше, не то јок ал’ кад некако неком нешто дарујем сведавајуће је, и тако сведавајуће најдам даровано онда се некако лепше осећам ко да сам дао нешто Бог зна шта, а у ствари само мали део себе, нег’ је чаробњачки чудно са аспекта самог чаробњаштва да што се више дајем све ме више има, дензитетски компулзивно не пипај, не преправљај шта не умеш питај, сам нарани свиње и не дирај ништа, е тако. Да јЕстЕјАсАмјЕсАм, шта си ти мене оно пит’о?
Да, јесте аха, око школе за самоуке, Да Јесте има, Пера још док је био Пера Ложњак је појмио да ћете ви то хтети а то што ви хоћете оно баш хоћете и ако баш хоћете да опет буде још, има, биће, Биће. Пера Ложњак је уз вашу неискану, нико иско није, несебичну помоћ, неискано нудиђену те самим тим, чините нечињењем више но што б’ико чинит мого, ето толко и хвала за помоћ,
битна је и одлучујуће заслужна те ко вас пита, ви рец’те слободно да знате ако

знате где је Пера Ложњак уз вашу свесрдну подршку пре него сте је били свесни већ окачио таблу “ ISUMATAQ” Школа за самоучење самочаробњаштва. Да, Појми, благосиљам те да кад ти се дарује није само твоје. Твоје је таман тачно тол’ко колко је таман, пола дај од несаслужено добијеног другима јер ћеш другима дајућ’ добијат да ни сам више појмит немош’ коме више кол’ко није много, да је терет, те кад и они крену дават своје дарове ничим заслужене другима којим више требају нег’ њима, ти неки исти, тако баш ко ти што радиш, е тад ћеш рећи како да ти помогнем и шта да радиш с’вишком што ти не треба.
Требање је увек неко терање а кад је терање и ако имаш терање онда будеш ‘ебен, тако ти је то у животу јер ретко је ко ‘ебен ако није им’о терање ал ови што имају терање, њима се то баш почесто дешава. Дал се баш дешава ил се иште да се деси то не знам а опет знам колко нисам знао, што је добро благо мени хвала Богу јЕстЕјАсАмјЕсАм
Ваљада вам не морам дање цртати да ви себе сада репрограмирате, сами себе по својој вољи и нахођењу, репрограмирање подсвести је чупава работа а за самоуке мож’ да бидне ал немора да значи и Благодатна јер самоучимо и ви у себи и ви у мени, где год да си, сам јЕстЕјАсАмјЕсАм
Играти игрицу звану живот симултано у осету и алгоритму је спрега Бића, оживљавање Бића у истини је опходно стање Бића, ван иједне трансферзале времена. Самопостојање самоствореног Бића је прилика за живот у вечности тренутка где се само креће мисао кроз енергетски простор а све остало стало у моментуму: -1-( “Да, али”) +1, кретање кроз своје “да али” чаробно мења ишта. Чаробно преобраћење “да али”, у Ишта се дешава у овој дензитетској трансферзали безвремена. Ал га пресра сад, Српска посла, српски понос првим говнетом из Адамовог дупета из чег’ је после ник’о Божур тамо где је требао да никне тад кад је било таман тако, таман да никне ‘де је ник’о и ако, и треба и шта сад да бирамо чиме да се курчимо? И да ништа друго за курчење немамо а имамо. То би било доста ал’ шта са Теслом а, а шта с Ђоковићем, идеееемоооо, а шта са Патријархом Павлом и Кнезом Лазаром, и шта са Обилићем и седам Југовића, са свим косовским јунацима, има ту поноса ал’ нема гордости јер ко би био горд на прво настало говно па чак и од Адама, то нема смисла или можда ипак има смисла, не знам у дилеми сам.
Да се разумемо, све је ово Фикција Пере Ложњака од сада до ускоро ….

Ставарањем алгоритма, Алопостање се побринуло за све сем за могућност утицаја на творца кода јер је код временски темпиран у свом трену кад треба да је баш тако репрезентно реинкарнисан преобразио те, да изостајућа, хијерархијска пирамида моћи истине љубави се обрушава базно појавно обистињујући урушавање у свој реинкарнациони перпетуум постојања.
То "Да али" је одлука а одлука одређује истину и кад се на одлуку стави тачка

она постане -1 или +1 насталог из "да али" та одлука оваплоћује обистињену истину међ' народом често коришћена реч стварност мада стварност и не мора да буде стварно стварна јер стварност, е то је тек чупава работа ал' стварно.
Није сад таман време за стварно него за нестварно, прво то.
Да срочимо нестварно срицањем к'о што се увак на почетку почиње па ћемо о томе шта је почетак кад ме пита ко није појмио почетак, дакле нестварно кад срицањем појмиш, доктори да сричу опет, а ви што сте срицали сте увидели да опонент стварног није нестварно већ заблуда а заблуда настаје кад смо ми рекли да али на погрешно стварно а не на стварно стварно. Стварно стварно је понекад толико нестварно баш ко ова писанија и сад ти хајд' појми заблуду јебала ме заблуда који ће ми андрак. Кад једном увидиш заблуду да стварно није било оно што си ти већа/мања стисно тастер на тачку, виш' то мож' да буде кајање а мож школа за самоуке. То се зове искуство. А почетно искуство се спознаје и са и без разгртања, почетно искуство се увиђа и без спознавања, почетно искуство се увиђа и без схватање већ тек кад се појми онда се увиди да је спознаја била погрешна јер разгртање није било како треба а све због срицања погрешног зато нека мапо доктори нек сричу а самоуки да се преиспитају док обавим нека божија посла часом.
Хаџија ко да је био у ниском старту, задње ом од часом казаног кроз Перу Ложњака се преобразбом јави кроз Хаџију који опет по старом само да вам нешто кажем док смо сами, каза ово: “Јел’ вам сад јасно зашто јесам неуко-глуп учено глупим је лакше, а самоучено глупих то тек да ти не причам јер је врло битно дал си сам постао глуп ил те је неко научио да будеш глуп јер ако те неко учи да будеш глуп онда те он прави на будалу а ако ти самонаучиш да будеш глуп онда ти себе превиш на будалу дакле будала није спорна ал је творац будале неизвестан.

О Т И М А Њ Е
Мораш прво да се отмеш, да те сви изгубе, нико да те нема,
мораш од свега да одеш и да себи опростиш што си отишао,
што те нигђе нема, што ниси тамо гђе си потребан,
мораш да одеш и да будеш сам, и видиш ко си, и онда
себи да опростиш што си то што јеси, да опростиш себи
што ниси све оно што си желио да будеш,
и тако онда да се вратиш, да се даш онима
који су ти опростили што си отишао,
који су ти опростили што ниси оно
што су они хтјели да постанеш и
који су те прихватили онаквог какав си сада. аутор: Драшко Сикимић

Преузето са: https://www.muc.hr/wp-content/uploads/2012/12/Korijeni-1.doc
Хвала Душко из дна душе хвала за речи које дарују осећај Благодатне захвалности!

Блажен је свако ко се осети недостојним божанске љубави, осетити се недостојним тог осећаја је милост Божија.’
Мали Перица временом дође време да му буде време за школу и рекоше Перици да му је време за школу а пошто Перица није знао шта је школа, питаде Матер своју и Оца свога шта је то школа. Рекоше му да је то место где сва деца иду да се друже, играју и уче. Да се игра, то је перица сматра већ знао а био је скоро уверен да је већ и сам самонаучио да се игра али о учењу није знао ништа те запита: "шта је то учење? Отац и Мати његова му рекоше да се у школи уче разна умећа која се зову знања која ће му бити потребна касније да би му било лакше у животу. Замисли се мали Перица дубоко над овом за њега нелогичношћу јер ем му живот није био тежак већ чак шта више, сматраде он врло таман му беше к'о малом Перици, баш му је било лако, дружио се и играо без обавеза, без правила, без стега, једино би понекад а и то тек по некад кад би био гладан казо: "Перица је гладан" а још ређе "Перици се спава", олакшавати такав живот смисла имало није а да учи да се дружи боље него што је онако мали невино и искрено знао, замислити мог'о није и највише од свега се чудом чудио како и зашто да све то ради да би му једног дана кад год то било ако није сад, нешто буде како он не зна дал ће уопште желети да му буде међутим Отац и Мајка његова бејаху тако поносни што га спремаше да пође у школу да он просто немаде срца даље да запиткује желевши њих гледати тако задовољне и срећне те одлучи да пристане јер то Мајци његовој и Оцу причињаваше тако велико задовољство и сматраде да то они раде због себе а не због њега коме је ионако било већ баш тако како треба.
И тако ти Перица крете да иде међ’ медиокритете

Дај пола од ничим заслужено добијеног онима који нису још увек нису ничим заслужено добили ал'им с'општи да и они кад добију ничим заслужено, подају пола исто тако к’о ти неком ко ће исто тако једног дана кад добије нешто ничим заслужено, дати оном ко дотад није па ће и он једном кад буде да ... Врзино коло настаде ни од куд' то је једно од оних врзиних кола које настају из непостојећег и запита Перица Оца и Матер своју: "кол'ко кошта та школа где деца иду да се играју, друже и уче а они углас рекоше:" ништа не кошта" радосни ваљда, шта ли. Бејавши сад у још већој недоумици но што је дотад икад био, увиде Перица да ће се по свој прилици са том недоумицом сретати још у животу па реши једном кад је сретне и кад за то баш онако дође време кад му је време упита недоумицу ко је она и откуд је дошла, чему служи и како

се користи а до так одлучи да се позабави питањем како то школа која не кошта
ништа тако великодушно учи знањима и умећима малу децу и то џаба без новца ил’ какве противуслуга јер Отац и Мати Перицина му рекоше да се школа не плаћа већ само треба учити. Помисли Перица колико ли вреди научити нешто џабе? До тад је веровао да то што је џаба ништа не вреди а сад му Мати и Отац објашњавају некако да све то што ће у тој школи научити кошта ништа те самим тим и вреди кол'ко кошта јер то је исто ко пошто-пото а Перица је знао од бабе која га је научила да је пошто-пото инат који ништа не вреди односно џаба ти пошто-пото кад сила Бога не моли а Бог силу не воли јел' те?
Помисли Перица да ти учитељи у школи толико знају да им кипи из главе и немож' више да стане те да њима требају деца да преспу по мало знања у сваку малу дечију главицу јер њима нема где да стане а деци ће требати да кад одрасту како рекоше, буде лакше нег што им већ јесте? Хм, помисли Перица, ништа ми није јасно ал' нисам ја најпаметнији, кренућу у школу да ми наспу у главу тај вишак с'којим не знају шта ће ако је већ тако како кажу. Јесте да то Перици ал' баш ни за ич' није требало, јес'да није знао нит дал' је то добро, нит дал'је тачно, нит'дал'је време ни дал баш њему треба да сипају у главу а није знао ни дал'тај што ће му пресути тог свог знања у главу има нешто у глави што је њему вишак а Перици мож' да затреба уздуж века д'олакша таман лак живот који је Перица већ живео?
Испостави се да...
Шта је Бог, питао се Перица, дал' је Бог к'о што неки кажу да је "батина" ил је "паре и здравље" док понеки чак кажу да је Бог свевидећи? Ако је батина из раја изашла мисли се Перица а имао је прилике да искуси батине до душе не тако често ал' шта ако су батине из раја, у тај рај му се баш и није ишло где батинају осим ако има и неки други рај без батина.
Помисли Перица да можда и не постоји рај без батина те Перица помисли да у тој школи знају где је тај рај из кога батина не мож'д'изађе јер их тамо немају вишка за излажење а дал си Бог кад си здрав и имаш паре то није могао да схвати јер није поимао за шта њему уопште требају паре кад му је Отац даривао све и кад му треба а не ретко и кад му не треба све што би Перици требало док са здрављем је прича била схватљива, баба му је била стално нешто болешљикава сад, дал' стварно ил' је она то због ваља се у старости бити болешљикав, то никад нико докучио није, међутим Перица је и тад разумео да ако се неко чак и можда нешто претвара да је а можда и није сигурно, не може бити Бог, онда му недоумична дилема са бабиним здрављем није представљало довољно чврст ослонац за стварање слике о Богу са парама и здрављем који по некад узме батину из раја да убије Бога у њему. А и то кад је једном чуо да му је речено: "убиће Бога у теби" он се смеј'о докле год су га тукли и што су га више тукли он се све више смејао, тај са божијом

батином из раја није више знао шта да ради јер он батина божијом батином из раја на којој лепо српски ћирилицом стоји написано како, кад и зашта се користи и какви требају бити резултати коришћења ове некад врло цењене едукативне методе што учења, што васпитавања ал'засигурно не гајења, дакле противно стародревним рајским списима, Перица се смејао уместо да плаче и кад га избатинаше изморени питаху па добро Перице зашто се смејеш док те батинам он рече: смејем се јер не можеш да убијеш Бога у мени, Бог у мени је јачи и од тебе и од те његове батине и нема тог Бога који има батину д'убије мог Бога у мени јер ја ништа Богу нисам скривио а разумем да си ти љута једном рече он својој Мајци јер можда ти помислиш да си ти Бог па ту рајску батину ухватила за погрешан крај, да јЕсАмјАсАмјЕстЕ истина жива, та дилема око батине из раја, кад, зашта и како се користи, о том после а сад ...да се од срца и из душе захвалим вама који сте овај сајт на Матриксу створили као творци чија је помоћ врло допринела да на време тачно кад је таман ова писанија угледа свог творца а то ваше дело сви треба да поштују и цене и кад год вама који сте га створили не треба дадете на коришћење коме год затреба ‘вако к’о мени: http://recnik.biz/latinica-u-cirilicu , хвала вам.
Ако “Да, али” пребрзо увиди тачку, срља у заблуду ако "да, али" прекасно увиди тачку то је чињење не чињењем, Чињење чињењем које за труд има дело којим се поноси ал'не и горди је моментум времена али не израженог у телесно-сатном већ у духовно освешћеном моментуму тренутка кад је потребно ставити тачку на одлуку, овај мисаони процес је у са-саливању с' божијом вољом несвесно вољан и јасан док умно телесно тачкање базирано на сатном времену је ризична рачуница а ризик води у неизвесност непознатог дубоко!
Дубоко нема велико и мало, оно има плитко и дубоко е сад зашто?
Корист од не коришћења имања је ...врло дискутабилна, пази врло.
Рекоше Перици да ће имати корист од Школе. Пусти Перица своју мисао да иде и путује да тек кад свуда буде била пре него се врати да би Перица ставио тачку на њу и појмио шта је корист уопште. Јер кад имаш корист онда имаш нешто, ал’то њихово имаћеш корист Перици није било јасно јер ако нешто имаш онда га ваљда користиш а ако га немаш не користиш а да би ту неку корист од школе користио она тек треба да постане корист кад се ваљда окористи, не знам рече Перица. Корист коју ћу уждуж века имати од школе још увек није настала, па мож’ да бидне ал’ не мора увек и да значи, и да ће то што се неко нада, јер ако корист не буде корисна онда се тај што се над’о д је корист корисна да се разочара а народ ко народ, гулија кад се не окористи о оно на шта је засигурно рачунала да се окористи они се мо”ш мислити разочарају.
И да ви”ш још шта је Перица у својој малој главици закључио док је још била празна, пре него што су ови “relata refero” учитељи почели да пресипају то своје

силно знање које им је кипело из главе тако великодушно џабе.
Они кад су пресипали, то нешто мало што је било поучно искуство по својој тежини се у том пресипању таложило на дно а дно од главе је дупе то сваки дупеглавац зна јер да би био дупеглавац мораш ал пази мораш имати и дупе и главу, значи примерна искуства како их је много касније Перкан звао емпиријска инскуства еј, замисли будале глупе да смисли к’о и сваки беспослен емпиријско искуство, вел’ка најест елем, та емпиријска искуства Перицина су све сва због тежине самих себе сливањем у току претакања таложила у дупе е одатле је дошло оно после из дупета у главу и вешања натрашке да ти памет сиђе у главу да знате. Да, ЈестеЈасамЈесам Истина јесте понекад неухватљива ко она риба у води, то додуше само онима који нит су створили своју воду нит рибу а ‘фатали би рибу у води, Да. Користити можеш сам’ оно што имаш а мо”ш користити и оно што немаш кад ти даде на коричћење тај што то нешто има, и види сад, шта се дешава, докле год користиш то што имаш и сотим нешто чиниш и ствараш има неке вајде, о вајди ћемо неком другом приликом уздуж века а и о том што ми је рек’о то уздуж века и о њему жемо уздуж века јер је и он ко и ја средио свој живот к’о крмача башчу ал и о крмачи и о башту и начину како крмача сређује башту мал’ касније сам’ да завршим ово пре нег’ Хаџија,... е јбг, ко мутав на телефон. Добро је, у реду је хајд Хаџија сад ти мало ако имаш ишта мудро за касти.
К’о да је једва чеко, ко са захвалношћу неком огромном се из Пере Ложњака некако умилно тихо скоро спознатљиво мило и надасве благодатно зачу ко из неке дубине, ко да пролећни прапорци вилама у сватове крећу, ко да мирисни полетарац смиље пољем носи ткавши га с’маслачком у рајском врту Перином огласи речима: “ сећам се кад је Перица одлучио и ставио тачку к’о да је јуче било на одлуку да никад не стави тачку на своју одлуку да кад год одлучи да купи ново искуство никад не престане да купује нова искуства, сваки пут нудећи целог себе заузврат сваког искуства које би купио обистињавањем истог и би тако. Перица куповаше искуства која су се обистињавала без неког бирања и размишљања. Питаху се сви шта то Перкан ради кад је Перкан наставио са Перицином навиком да купује искуства по сваку цену нудећи све од себе само да купи, доживи, ма да с’обистини главном, гледахну, чудом се чуђаше сви који су знали и Перицу и Перкана и сваки Перин преображај у свом трансцендентском путу постајања себе јер је у том путу Перица између Перице и овог како се зове Пере Ложњакја имао безброј трансцендентских преображаја, да, Био је Пера у међувремену свашта нешто само на пример, Пера пао с крушке па Пера Алхемичар, па Пера Конзерва а пре тога је био и Пера преварант кажу неки не схватајући да је то био самоучитељски покушај куповине искуства за мал јефтиније од давања селог себе па Пера бостан па Пера азилант а негде између је стиг’о да буде и Пера робијаш, лопов, Лудак је био за поједине ближе и уже везане двомислеће с’којима се Пера узаим’о за

којешта ко на пример, кафу попити, ноге под астал турити, зајмити еј.
Што је Пера вол’о да зајми то је чудо божије , вол’о је да зајми ко нико и нико то није вол’о што он иште осим кума, брата и пријатеља његовог који није марио јер је врло мудар тај његов кум, брат и пријатењ а тај ко је мудар тај не мора да зна, њему је довољно да осећа тако да је тај Перин брат, кум и пријатељ осећао ал’пази осећао да му Пера неће остат’ дужан и да виш у праву је био јер ко тол’ко верује он нема потребе ништа да зна а и оно што су му преточили у главу и натакали сво време је почело да пресипа те кад му је и Пера да врати зајмљено први мало наточио од себе јер је брат, кум и пријатељ верујући безусловно прист’о да му се мал’наспе јок, памети, јок искуства него то нешто што је Пера кад је постао чаробњак смућко у тој тамо негде нечем и дарово онако кумобратскопријатељски свом куму, брат’ и пријатељу овај да виш хтеде и буде тако како је. Тај Перин који тад још увек није био са њим једно већ још увек само његов брат, кум и пријатељ, дакле све дотад они нису били један ал су тад кад је било таман тако таман да је баш кад треба време да буде, било и настало у једно, ишли су они и после свако својим послом тим пре што се после тога Пера бавио сам божијим послом а овај други што је исто то и први се бавио сам понекад кад до Пера дође својим послом а иначе исто божијим послом а он ти је божијег посла добио да ради од Пере тако што му је Пера кад је досуо то што је чаробњачки смућкао и овај са захвалношћу благодарном узо својом вољом и онда то постало јесте што се десило да ће се десити е тад му је и Пера реко, само Творац и ти знате шта ти је чинити нег ти драги мој који ниси ал’хоћеш да будеш исто што и сам види, ватај се божија посла јер само ти и он знате шта је коме чинити и би тако и ухвати се овај што није Пера да ради то што му Пера рече да ради шта хоће, кад хоће и како хоће кад год може да ради шта хоће, где год може да ради то што иначе ради кад год сад кад је и сам с божијом мисли у себи сам сасобом. И ућута ти ту Хаџија к’о заливен.
Ову писанију сте подигли у славу свих слуга божијих билих па отишлих божијим послом и у славу свим слугама божијим који јесу божјим послом и слави свих слуга божијих који ће бити неким божијим послом јер божијим послом је прека потреба.
Ова писанија је У славу свима који никад умрли нису
У славу свима који икада у својој Души
Слава Души
Слава телу
Слава Духу светоме
Слава Богу творцу свевишњем створитељу неба и замље
Слава свима свему свагда драги моји и помало поглупи Срби да вам открије тајну деда Пера Ложњак, то што се ви деценијама питате шта значе четири оцила на знаш већ и сам јел славу ти гуланферску је имао мој деда узречицу да

каже сам да би ме подсетио кол’ки сте ви гуланфери а Пера је постао гуланфер у току преображења једне године у том селу одакле му је био деда, то се село зове Петковица и налази се подно обронака Цера. То ти је једно од оних села где се аутобус окреће, значи на крај света па још мало напред горе узбрдо и у том селу од старина и давнина народ пеко креч. Креч се иначе ко н’уме пече од камена а како се камен пече то знају петковчани то ти је божија работа чаробњачка и само петковчани знају праву чаролију печења креча, нема слађег креча за слатко од петковачког креча па то чули црнотравци па брже боље по креч за слатко а кад нису нашли ни једне шљиве у Перином небраном винограду који јесте био у црној трави, није да није и није Пера ништа против имо да они уберу колко год шљива за слатко у том његовом небраном винограду где ни пуце за под осет да је- било ал није и ту ти се црно травци ште ће куд ће реше сам’да не баце греота је да од тог креча праве малтер а малтер ти је кад умешаш креча и песка и неке воде и паз сад еј, најбољи је креч из Петковице ал песак ти је за тај креч најбољи са отамо где се зида ко и вода сам’ за зидање вам, ви што не знате треба и цигља, јес цигља јер ови што то зову цигла нису одавле а цигљари е то је пос’о са будалу опасну ал не покварену, јок, то мора да ради врло паметна будала која нема паметнијег божијег посла и да ви’ш таки се гаје у Лешници, они кад направе цигљу рингловку то је оправљено те кад црнотравци озидају с’кречом петковачким, песком дринским, цигљом рингловком лешничком а воду узму из бунара нако ладну а слатку и најбоље је да вода мал’одстоји пре него се помеша па кад се помеша опет мал’д’одстоји, е да Јесте тако било далеко а рекли смо да је далеко све ближе те постане јесте тако Да, ЈесамЈасамЈесте.

Превод жедног преко воде

Жедног преко воде преводити, има јесте, та пословица говори о:
Манипилатовним умећима поткованих благодатноличним или боље речено лично сопственим интересима паз'сад моћника, значи они који умеју да своју моћ претворе у лично сопствени интерес и ту долазимо до интереса.
Е ту сам вас чеко драге моје и помало сам' мало неразумне још увак душе неумеће разргртати, ха игре речи, н'умећи разгртач мож и да затпра.
Даклем ...вра'ају'и се јер је битно на гуланферско наслеђе свог ђед’ Павла врсног гуланфера умешног и честитог гуланфера ког свет није разумчо ко ни унука Перицу ни пре ни после док год није стигло на таман тако, е виш’ та линија не иде крвним сродством редом с’разлогом. Да не би Ђед’ дош’о у прилику да дроби уздуж гајења семена дечијег и раста у израст свога бића те је паз’ сад ове неко би назвао коинциденције а ми знајући да није то дође ‘нако смешно жалосно кад ови двомислећи двосмислују кад ја кажем да је:

наследница мене, безгрешним зачећем на свет донела и гаји нам наследника. О том шта је грешно а шта безгрешно се воде разне полемике и ако може да се ту не укључују у разговор ови што порода немају, ништа лично а далеко било од увредљивог јер су многи без порода далеко више узгојили људи но сви заједно с’породом нељуди, нег мислим на оне што могу д’имају а неће пород из каквих год д је разлога а најгрђи од свих им је да им је наводно тако Творац заповедио, лажу није и тиме што лажу губе право да се мешају у оно што не разум’у.
Грех је грешка, ту се сви слажемо, ако није грешка, није грех јер грех само грешком може учињен бити, ко намерно чини грех тај није погрешио тај ће чим сазна шта је урадио схватити да је стaвио тачку на погрешно место па брже боље дај гумицу д’избришем ал’ ‘урца му нема те гумице за брисање греха. Безгрешно зачеће настаје спознајом да је труд уложен да се зачне био Благодатан а кад је дело произашло из труда благодатно онда труд није био узалудан а камо ли погрешан чијом аналогијом ни грешан бити не може. И пази тек сад те, што би двомислени знали двосмислити, дакле мене наследница Марија, безгрешним зачећем на свет донесе наследника те он од самог рођења понесе два имена да га њима зову кад неком затреба, што би рекло, има се може се јел. Е сад то што је Пера преображенко преображујући сам” ‘ебе ни крива ни дужанамприм. аут: ичим заслужан, ту уп’о, хвала драгом и свевишњем Господу благо мени на дару ичим заслуженом сем јеством.
Замршено у три лепе док се не размрси да би се разгрнуло па после даље разум, увид, схватање, поимање док не осетиш то негде где ко жмарци кроз себе прођу, ко нека струја умилна да ти језу кроз кости благодатно дарује пунећи те док се не напуниш сам себе онако пуног да почне да прелива изтебе.
Ми сви скупа заједно стварамо наш Рај на земљи.
Ми сви скупа заједно стварамо наш Рај на земљи.
Ми сви скупа заједно стварамо наш Рај на земљи.
Ми сви скупа заједно стварамо наш Рај на земљи.
Ми сви скупа заједно стварамо наш Рај на земљи.
Ми сви скупа заједно стварамо наш Рај на земљи.
Ми сви скупа заједно стварамо наш Рај на земљи.
Ми сви скупа заједно стварамо наш Рај на земљи.
Јер је то рај кад свима одговара, свеоубухватни наша узајамна повезаност је Матрикс у Матриксу другог дензитета испотекар од почетка и тај почетак је сад тема само да сачекамо да дође онај таман сад тренутак који је таман да буде тад, само да преиспитам кад да ставим задњу тачку после тога сад

Вооооооооооооолииииииииииииии вааааааааааааас вааааааааааааш Перица Бајка-Маг-Чаробњак-Занесењак-ЈА-Ложњак-Ложач-Легенда-Перкан-Перица-Ти